Просветни гласник

352

Просветни Гласник

изразитије личности које је цела наша раса до данас дала. Код обојице велика доброта срца дивно је удружена са високим умом; благородна нарав са чврстином воље; они су своја убеђења удруживали са љубављу и са самопрегоревањем; изнад њиховог практичног и корисног реализма издизао се високо њихов племенити и далековиди идеализам; карактер им је био светао, као што им је душа била чиста. Они су волели живот, јер су га стављали у службу узвишеном идеалу, јер су га жртвовали за друге, за ближње своје, за нас, за вас, драги ученици. Да ли ћемо достојно испунити завет који су нам оставили Св. Сава и Доситеј ? * Време је најбољи судија о вредности људи и ствари. Оцене времена историја прибележава и према њима разврстава историјске личности и догађаје. Св. Сава и Доситеј добили су, заслужено, врло видно место у нашој културној повесници. Али сваким даном они све више добијају у нашим очима. Они нам у великој перспективи времена изгледају као оне високе стене које се поносно дижу у плавом, широком мору. О њих се преко ноћ, док бура траје, са хуком и бесом ломе таласи. Али стене стоје чврсто, непомичне. Море се пред зору најзад утиша и лаки, несташни таласићи опет се весело играју око њих. И сутрадан, велико јутарње сунце опет огреје високе, горде стене у мору. Али, окупане у ноћашњој бури, оне се тога јутра још јаче блистају, у дивним преливима боја, умивене и чисте. Тако је и са Св. Савом и Доситејем. У колико се више о њима пишу расправе и критике, у колико се више испитују њихова дела и идеје: у толико се више проналазе нове врлине код њих, у толико су веће њине заслуге. — То је случај свих правих генија, животворних твораца и великих добротвора човечанства. Понос наше прошлости, они су нам отворили нове путеве у високу културу; врли вођи духовни, они су и данас најбољи узори и најсигурније залоге за бољу будућност нашега народа. ДАНИЛО ВУЛОВИЋ

ЗНАЧАЈ МЕТАНАСТАЗИЧКИХ КРЕТАЊА ЗА ЕТНИЧКО ЈЕДИНСТВО НАШЕГА НАРОДА Поред тога што је уништила самосталност држава на Словенскоме Југу, турска је најезда проузроковала и многе друге последице, међу којима свакако заузима посебно место оно велико струјање и комешање нашега народа, које, почевши од краја 14. века, траје кроза све турско време све до данашњих дана, и којим је најзад испреме-