Просветни гласник

Значај метанастазичких кретања за етничко јединство нашега народа 357

етнички врло свежи планинци по свима деловима наше државе, разносећи са собом: гусле, народне песме, традицију, фолклор, обичаје, начин живота, ношњу, своје јако патриархално друштво, и нарочито своју јако развијену националну свест. Та велика поплава планинаца и њихово стапање са затеченим старинцима, зове се у науци етичко освежавање нашега народа. Њиме је пре свега извршено једно дубоко етнобиолошко подмлађивање, а затим, што је за данашње наше прилике врло важно, и једна општа нивелација и унификација најширих народних маса. Тим етничким освежавањем је потпуно спроведено етничко уједињење нашега троименог народа, које дакле не почива само на првобитном сродству и заједници језика и књижевности, како то на жалост и данас многи слабо версирани лаици мисле и говоре, него је оно постављено на једну много солиднију и дубљу основицу, која је последица вековног стапање и унифицирања врло сродних маса 1 ). Снажнителом, енергични, пуни темперамента и предузимачког духа, са јако развијеним осећањем личнога поноса и достојанства, ови досељеници донеше нове сирове снаге и импулса, те тако рећи раздрмаше и пробудише све крајеве у које се доселише. Будући у већини случајева енергичнији и даровитији од затечених старинаца, они брзо успеше да избију на површину и да предузму водећу улогу у нашем народу. Већина војвода, истакнутијих људи и породица из I и II Устанка, па и доцније, пореклом су из тих досељеничких породица. А она за време Турака вечито немирна и бунтовна Шумадија, која и у данашњој нашој држави чини не само жижу националне свести, него и државно и етничко језгро, насељена је, готово сва, искључиво тим досељеничким породицама, које пре 100—200 година сиђоше из области старе Рашке и црногорско-херцеговачких планина 2 ). Али су те миграције имале и негативних последица. Услед тих великих и честих сеоба, многи наши периферијски крајеви проредише се, и као такви, постадоше привлачне тачке за суседне народе. Тако нпр. Арбанаси се шире по оним крајевима одакле је наш живаљ разним сеобама емигрирао на север. После пропасти средњевековних наших држава, они прво растераше усамљене, но доста многобројне наше оазе по северној Арбанији, затим пређоше Дрим, и населише се у знатном броју нарочито по Метохији, Косову и западним деловима Вардарске Србије.

] ) Миграције померише нарочито јако односе између појединих диалеката, нарочито је се штокавски раширио на рачун друга два.

2 ) Од тих породица су: Карађорђе, Милош, Његош, Вук (из Дробњака), Рачки, Копитар, Мажуранић, Миклошић, Прешерн, Тесла, Мештровић, Цвијић, Стојан Новаковић, Анте Старчевић итд.