Просветни гласник

356

Просветни Гласник

4. Поједини делови Косовске, Вардарске и Динарске струје, помешани са старим становништвом Моравске Србије и северне Босне, образовали су нове доста јаке струје, које су прелазиле Саву и Дунав, и насељавале јужне делове Панонске низије и Ердеља, појачавајући тамошњи наш живаљ досељен још за време Сеобе народа и неких већих сеоба у Средњем веку. Поред православних, који су у опште немиран и лако покретљив елеменат, учествовали су у овим сеобама и многи католици. (Буњевци, Шокци), чије истакнутије оазе допираху до трансилванских Алпа, Вилагоша, Сент-Андрије, Ваца, Ђура, Коморана и Блатног језера. После ослобођења и уједињења јављају се две групе рецентних струја: повратне и емиграционе. Повратне или инверсне миграције почињу још крајем 18 века, повлачењем истакнутијих наших оаза на југ Панонске низије. После прелазе Саву и Дунав и насељавају разне, већином северне делове Моравске Србије. У западним деловима има крајишника (нарочито поред Лознице и Лешнице), а један се део Личана населио чак око средњега Ибра, тако да недалеко од варошице Рашке има једно селанце које се зове „Хрвати". После окупације Босне и Херцеговине (1878 г.) знатан број католика из Славоније и Далмације насељава се по Босни и Херцеговини. После 1912 год.' пошла ,је једна доста знатна струја ка Косову и Метохији, и даље на југ низ Вардар; она је била састављена махом из ранијих избеглица, које се сада само враћаху на своја огњишта, а делом је било и нових исељеника. И најзад, нека је поменуто и оно знатно враћање наших сународника из Америке, које је нарочито живахнуло после уједињења. Екстерне или емиграционе струје новијег су датума. Оне почињу исељавањем муслимана после ослобођења Србије и окупације Босне, и трају све до данашњих дана. Шта више, примећен је у последње време један такав живљи покрет међу муслиманима Вардарске Србије, а и међу Маџарима и Немцима на северу. Уз ове екстерне миграције, нека су поменути наши исељеници за Америку, као и печалбари, који су привремени исељеници, јер се после извесног броја година проведених у туђини обично опет враћају натраг у завичај. Када су се те миграције биле завршиле, наша је држава имала сасвим друкчију физиономију. Досељеници искрчише многе шуме, и на тим искрченим земљама засноваше своја насеља, било подижући их изнова, било прибијајући се уз затечене старинце, са којима се у току времена смешаше, наметнувши им у већини случајева своје, како физичке тако и психичке особине. Овим миграцијама раселише се ти