Просветни гласник

23*

Значај метанастазичких кретања за етничко јединство нашега народа 355

прелазио Велику Мораву и насељавао долину Ресаве и све ниже делове Источне Србије (Звижд, Млава, Црна Река, Хомоље, Сокобањска котлина итд.), прелазећи слабијим млазевима и преко Тимока у Шопску област. Један део Косоваца скренуо је у лево, и у Ибровој долини мешао се са старијим динарским исељеницима, и заједно са њима расипао у омањим оазама по равнијим деловима Шумадије и подринских крајева. Косовци су насељавали по правилу ниже области, тј. равнице, речне долине и дна котлина. 2. У моравској долини мешали су се Косовци са Моравско-Вардарском струјом, коју су у главном чинили исељеници данашње Вардарске Србије (до Демир Капије на југу), а нарочито они из околине Прилепа, Битоља, Охрида и Дебра, међу којима се налазаше знатан број и избеглица из северне Арбаније („Скадрани"); и најзад, ова је струја захватила и кренула знатан део становништва Јужне Мораве. Ова се струја у главноме креташе мораво-вардарском удолином, али, супротно Косовској и Динарској струји, које се кретаху бржим темпом, она се кретала врло споро. Није било великих сеоба, но су се сељакале поједине породице и групе породица, које су, полако мигрирајући и мењајући место становања, у главноме насељавале моравску долину, допирући на северу до Београда (Палилула), Гроцке, Смедерева и Градишта, где и данас ови досељеници сачињавају читаве делове тих градова. 3. Но најјача и најзначајнија беша Динарска струја, чији значај готово премаша све остале струје скупа. Матична област ове струје био је динарски планински масив, који је као какав неисцрпни људски резервоар слао на све стране око себе масе исељеника, који преплавише готово све наше крајеве. Тако, нпр., један слабији млаз ове струје населио је услед Косовске струје ретко насељене крајеве око Митровице, Рожаја, Метохију и Косово. Други, у исто време најважнији и најмоћнији млаз, ишао је долинама Дрине и Ибра, и насељавао ретко насељену Шумадију и подринске крајеве. Трећи млаз је силазио са босанских планина, и насељавао источну, централну и западну Босну са карловачким басеном. Четврти крак је полазио са високих планина западне Босне и предела око извора реке Цетине, и расипао се на разне стране, допирући у слабијим млазевима доЉубљане, Жумберка, Марибора, Птуја и Вараждина. И најзад, вековима је трајало силажење Динараца у Далмацију, чије је становништво већином пореклом из Херцеговине, Босне и Црне Горе. Карактеристично је за Динарце да су они насељавали више површи и планинске крајеве, дакле области које су одговарале њиховој матичној земљи, и тек су њихове друге или чак и треће генерације силазиле и насељавале равније крајеве.