Просветни гласник

354

Просветни Гласник

Узроци метанастазичких кретања врло су разнолики, и у већини случајева се на разне начине међу собом преплићу и комбинују. Но у главноме можемо их поделити на две групе: на узроке историјског карактера, и на економске узроке. Међу историјским узроцима прво место заузима турска најезда, која је и проузроковала бежање становништа пред завојевачком војском. Затим долази читав низ мање више локалних узрока, као што су „данак у крви", зулуми јаничара и крџалија, верска гоњења, неуспеле побуне и устанци, затим миграције проузроковане ратним операцијама, нарочито за време аустро-турских ратова, итд. Али са овим узроцима историјске природе често се мешају и преплићу и психички мотиви, међу којима је свакако најважнији и најзначајнији она забуна и неповерење које дели покорено становништво од завојевача; затим разна психичка стања која се развијају услед супротности раса, култура, религије, даље притиска, суровости, несигурности, итд. Сеобе проузроковане овом групом узрока вршене су напрасно, и са великим масама, те су услед тога то главна миграциона кретања. Као последице тих горе поменутих догађаја, наступиле су услед велике личне и имовне несигурности тешке економске прилике, праћене честом појавом глади и других недаћа, као што су: разне болести и помори, суше, велике зиме, итд. Има доста случајева да је становништво мигрирало услед несносног читлучког система, крвне освете, празноверице, а један је испитивач забележио: и услед сувише, „јаке воде", јер, вели, „све поједу што им роди". Но најважнији је узрок ове врсте економска пасивност појединих крајева, чије је становништво принуђено да се сталио расељава. Миграције праузроковане овом групом узрока старе су, и у њима учествује мали број људи, али су оне због своје сталности један од главних миграционих агенаса, који је формирао многу миграциону струју. Миграционих струја имамо у главноме четири : Косовска, МоравоВардарска, Динарска, и струје које прелазе Саву и Дунав. Али после ослобођења развише се још две групе струја супротнога смисла: једнима од њих — повратним или инверсним струјама, — враћаху се раније избеглице из суседних земаља, док су се другима — исељеничким или екстерним струјама, — исељавали наши печалбари, а нарочито страни елементи из наших крајева. /. Косовска, једна од најстаријих, али не и најзначајнија струја, почињала је из целе оне области која се налази између Скадра и Копаоника, тј. из Зете, Метохије и са Косова. Кретала се у главном трансверсалним путевима преко Косова и топличког басена, где се један крак одвајао, и насељавао долину Јужне Мораве и њених притока, а други, главни, ишао је преко Александровачке жупе, Темнића и Левча,