Просветни гласник

Руски академик Владимир М. Бехћерев

377

Аствацатурова, Осипова, Никитина, Гервера, Жуковскога, Рахманова, Владичка, Лазурског, Поварнина, Бруштајна, Норбута, Останкова, Нечајева, Владимирског, Агаџанова, Белицког, Васиљева, Белова, Анфимова, Платонова; приватних доцената и предавача: Молоткова, Голанта, Шевалева, Срезневског, Казаченко-Триродова, Иванов-Смоленског, Шчелованова, Шнеерсона, и многих других; доктора: Павловског, Гутмана, Ериксона, Топалова, Војцеховског, Абрамова, Жмихова, Грекера, Ширмана, Иванова, Громика, Френкеља, Васиљева, Шумкова, Спиртова, Добротворској, Осиповој, Шварцмана, Куњејева, Лившиц-Веселовској, Аф.анасијева,' Гирмана, Чалого, Илијина, Бражиса, Боришпољског, Ларионова, Тривуса, Богдиревој, Мјасишчева, Кандарацкој, Студенцова, Лангеа, Соловцовој, Баранкејевој и многих других; педагога: Смирновој, Ждановој и других; медицинских студената: Федорина, Кротковој, Чегодајевој, Соловцовој, Тимофејевског , Шнирмана, Грацианова, Кувшинског, М. Кукук, и многих других. Оно што мене нарочито изненађује, јесте дивна опрема горепоменутог Бехћеровљевог дела. Ја се никако не могу сложити са бољшевичким марксистичким јеванђељем, али се мора признати да се и под бољшевицима публикују заиста дивна научна дела. Па и сама педагошка књижевност се потпомаже (нпр. Просвегцение: Педагогическии сборник, № 3, Государственное издателвство, Москва & Петроград, 1923, стр. 338 — „посвегценнни теоретически разработке вопросо†дошколбного, школбного , внешколБного и профессионалного образовании" под редакцијом Д-р Путишкина. Р. Г. Лемберга, Г. И. Левина и Д. Н. Ангерта; На путлх к новон школе: Орган научно-педагогическои секции государственного ученого совета, Моска, Маи, 1923, стр 319; А. В. Луначарскии, Основи позитивнон дстетике, Москва & Петроград, Государственное издателБСТво, 1923, стр. 133 итд.). Но наша браћа Руси не баве се озбиљно науком само у Русији, већ и изван наше праве словенске МаГег Оо1огова, у Прагу (нпр. Проф. Н. Н. Алексеев, Основи философии права, Прага, |1924, стр. 283), у Берлину (нпр. С. Гессен, Основи педашики, Берлин, Логос, 1923, стр. 420. — Овај је рад превео на наш језик наш вредни учитељ Мајсторовић), у Паризу (нпр. N. Коићакте, 1п1гос1исИоп а 1а Р$усћо1од1е д1о1о§1дие, Рапз, Роуо!огку & СЈе, 1921, у две свеске, стр. 276 и 604). Оно што ме јако одушевљава у руској научној и филозофској литератури, јесте њихов идеални објективизам и жудња за истином, и свеопштим људским напретком. Академик Бехћеров у овоме погледу можда наткриљује све Русе, и слободно би се могао узети као узор и најкултурнијим народима садашњице. Руси и данас имају велике умове и најплеменитије душе на свету. д-р паја р. радосављевић