Просветни гласник

454

Просветни Гласник

једре Словакиње или живахнога Словака, а не продукт генија једног високо образованог музичара. И када је тако исковао себе, он је, ушавши у тридесету годину живота, почетком овога столећа продубио, утанчао свој израз, успевајући да са сигурним инстинктом решава и најсложеније проблеме музичке експресије и музичке технике. То је карактеристика последњег Новака, који се извио из Листа и Брамса и Шумана, и који је, додирнувши душу Мусоркскога и Дебисиа, оплодио своју душу лепотом без сравњења. Новак се утапа у декадентну поезију наших дана. Антон Сова постаје песник кога радо компонује, утичући и на сву млађу генерацију да у стиховима гога модернисте тражи инспирације. Меланхолија, зрела љубав, мисли у ноћи, неки мистички гласови душе која чезне за нечим недокучним, узбуркано осећање које се отима из буре, паганска мистика природе у којој жена блиста (свита Пан), то су мотиви које развија Новак у својим делима, да делом Бура, том апотезом љубави, компонованим за хор и оркестар, да врхунац своје стваралачке моћи. Богат инвенцијом, Новак је компоновао све музичке облике и истакао се и као ритмичар — у своје прво доба био је претежно само то: ритмичар, — и као хармоничар ретке изразитости и слободе, и као мелодичар и моћан звучни архитекта. Његов утицај је силан, и готово сва најмлађа генерација чешких композитора је изашла из његове школе. Сук је друкчији. Сав душа, осећај, Сук је песник који свој живот проводи у једној великој тузи. Када је као млад ступио у живот, зарађујући кору хлеба као други виолиниста чувеног „Чешког гудачког квартета", он је собом у живот повео и једно биће драже изнад свега. Али судбина је хтела да једнога дана потмуло зазвоне погребна звона. Млади Сук клекао је на свежу, побусану хумку која је за увек примила под себе најдраже биће. И сам, Сук је, милујући главу свога синчића, и певајући му са пуно топле и болне љубави о Мајџи које више нема, повукао се у себе да живи за своје снове и успомене. Сањајући у пролетње јутро или у летње предвече о томе шта је проживео, Сук је свим бићем великог музичара дрхтао сл ватре која је палила његову машту, и он је писао дивне клавирске композиције, низао је снажна камер-музичка дела, зборове, и величанствена симфонијска дела од Азраела, преко Летње приче, до симфонијске песме Зрелост. Сва његова дела, рађена сигурном руком композитора од префињене културе и осећајности, јасно нас воде кроз живот свога ствараоца. Кроз та дела води пут којим је његова топла и велика душа прошла, „од безнадежности која слама", са жалосне врбе која се надноси над драгу хумку, „ка новој вери у животу, из самоће окружене његовом потиштеношћу, ка вери у љубав и човечност".