Просветни гласник

458

Просветни Гласник

БРОЈНО СТАЊЕ СТУДЕНАТА У НАШОЈ ДРЖАВИ 1. Дирекција Државне Статистике је, први пут од њеног постанка, организовала ове године и извела једну систематску и обилну статистику университетског школовања у нашој држави. Она је то извела на примерно статистичкој основи. Свим школама факултетског карактера Дирекција је послала листиће (0ие$*тппајге, Рга§ећо§еп) које су требали да попуне сами студенти. У њима, студенти су питани о факултету и одсеку на коме студирају, о семестру који уписују, о годинама старости, о месту рођења, о поданству, народности и вери, о очевом занимању, итд. На основу тих листића, Дирекција је већ сабрала и средила неке податке, који се овде први пут објављују. О броју студената у нашој држави чињене су, у одсуству једне званичне статистике, најразноврсније процене. Тако, на пример, сматрало се као утврђено да Београдски Университет броји више од 8.000 студената. Преувеличани су били пресумптирани бројеви слушалаца и у Загребу и у Љубљани. И корак Дирекције Државне Статистике, да да једанпут тачну и официелно поткрепљену цифру тога студенства, треба свакако одобрити и поздравити. Ти бројеви имају свакако само релативну важност; они представљају само један исечак у континуитету високог школовања наше омладине. Тек кад се ове статистичке операције продуже, и кад се буду могла чинити упоређења неколико узастопних година, моћи ће да се констатују правилности у правцу школовања наших студената, у учешћу појединих племена и вера у том школовању, у просечним годинама старости университетске омладине, у напретку или назатку односа женског пола према мушкоме, итд. Али та релативна важност бројева ипак не може да ускрати овој операцији првенство у извођењу и омогућавање једне доцније компарације, исто онако као што не може да јој порекне солидност поступка и тачност извршених опсервација. Ови бројеви имаће дакле доцније већи научни значај, али практичан значај они испуњују и сад у пуној мери. У Београду не постоји, сем Университета, ниједна висока школа (Абитуриентски Курс Трговачке Академије није у рангу велике школе). Али Университет има шест факултета: Правни, Филозофски, Теолошки, Медицински, Технички и Пољопривредни. У Љубљани исто тако Университет је окупио све високе школе. Он има пет факултега; од Београдског он има мање само Пољопривредни. Суботица има само Правни Факултет; Скопље само Филозофски; Загребачки Университет је задржао стару, средњовековну поделу на четири Факултета: Теолошки, Правни, Филозофски и Медицински. Техника има тамо засебну институцију, исто тако и Господарско-Шумарска Школа (одговара нашем Пољопривредном Факултету). Али, поред тога, у Загребу постоје још