Просветни гласник

460

Просветни Гласник

По факултетима дата, слика бројног стања студената у нашој држави изгледала би овако:

Београд

Загреб

Љубљана

Суботица,

Укупно

Скопље

Правни Факултет • • • ■

1504

791

326

369

2990

Филозофски Факултет •

1339

470

216

116

2141

Теолошки Факултет • •

108

43

109

260

Медицински Факултет •

627

752

66

1445

Технички Факултет • • •

1607

423

434

2464

Пољопривредни Факултет

276

247

523

В. Педагошка Школа • •

66

— 4

66

В. Ветеринарска Школа

104

104

Фармацеутски Курс • •

144

144

В. Школа за трг. и Промет

945

945

Уметничка В. Школа • •

л* . .

71

71

Музичка Академија • • •

67

67

Свега • • • •

5461

4123

1151

485

11220

Према томе, правници у нашој држави чине више него четвртину целокупног студенства (26,6%), затим долазе техничари са 21,9%, филозофи са 19% и медицинари са 12% целокупне академске омладине. Од мање посећених Факултета, одн. високих самосталних школа, највећи релативан број отпада на Вишу Трговачку Академију (8,4%), потом на пољопривредне школе (4,6°/ 0 ) и на Теологију (2.3%). Велики број техничара не долазе само услед доброг изгледа на запослење које неминовно мора да наступи у нашој држави с обзиром на грађевинске акције које је очекују, већ и из једног чисто формалног разлога. Док код других Факултета, апсолвирани студенти престају бити студенти с!е јиге, техничари, и ако испуне потребан број семестара (осам), и даље их уписују. Отуда, њихово релативно учешће било би знатно мање кад би и код других факултета били узимани у обзир апсолвирани студенти, који, налазећи се у јеку полагања испита, имају са Факултетом стварно више везе него студенти у формалном смислу. Семинари, а чешће и сама предавања, бивају по правилу највише посећена од таквих апсолвираних студената. Но Дирекција није могла да одступи од законског критериума за одређивање пописне јединице, у овом случају студента. У Београду и Љубљани на прво место по броју долази Технички Факултет, у Загребу Правни. Али док и у Београду и Љубљани Правни Факултет долази непосредно иза Техничког, Техничка Висока Школа у Загребу заостаје за свим Факултетима сем Богословског и за Високом Трговачком Академијом. Објашњење треба тражити у факту да је она једна од најмлађих високих школа у Загребу (основана је тек после рата).