Просветни гласник
460
Просветни Гласник
По факултетима дата, слика бројног стања студената у нашој држави изгледала би овако:
Београд
Загреб
Љубљана
Суботица,
Укупно
Скопље
Правни Факултет • • • ■
1504
791
326
369
2990
Филозофски Факултет •
1339
470
216
116
2141
Теолошки Факултет • •
108
43
109
—
260
Медицински Факултет •
627
752
66
—
1445
Технички Факултет • • •
1607
423
434
—
2464
Пољопривредни Факултет
276
247
—
—
523
В. Педагошка Школа • •
—
66
—
— 4
66
В. Ветеринарска Школа
—
104
—
—
104
Фармацеутски Курс • •
—
144
—
144
В. Школа за трг. и Промет
—
945
—
—
945
Уметничка В. Школа • •
л* . .
71
—
—
71
Музичка Академија • • •
67
—
—
67
Свега • • • •
5461
4123
1151
485
11220
Према томе, правници у нашој држави чине више него четвртину целокупног студенства (26,6%), затим долазе техничари са 21,9%, филозофи са 19% и медицинари са 12% целокупне академске омладине. Од мање посећених Факултета, одн. високих самосталних школа, највећи релативан број отпада на Вишу Трговачку Академију (8,4%), потом на пољопривредне школе (4,6°/ 0 ) и на Теологију (2.3%). Велики број техничара не долазе само услед доброг изгледа на запослење које неминовно мора да наступи у нашој држави с обзиром на грађевинске акције које је очекују, већ и из једног чисто формалног разлога. Док код других Факултета, апсолвирани студенти престају бити студенти с!е јиге, техничари, и ако испуне потребан број семестара (осам), и даље их уписују. Отуда, њихово релативно учешће било би знатно мање кад би и код других факултета били узимани у обзир апсолвирани студенти, који, налазећи се у јеку полагања испита, имају са Факултетом стварно више везе него студенти у формалном смислу. Семинари, а чешће и сама предавања, бивају по правилу највише посећена од таквих апсолвираних студената. Но Дирекција није могла да одступи од законског критериума за одређивање пописне јединице, у овом случају студента. У Београду и Љубљани на прво место по броју долази Технички Факултет, у Загребу Правни. Али док и у Београду и Љубљани Правни Факултет долази непосредно иза Техничког, Техничка Висока Школа у Загребу заостаје за свим Факултетима сем Богословског и за Високом Трговачком Академијом. Објашњење треба тражити у факту да је она једна од најмлађих високих школа у Загребу (основана је тек после рата).