Просветни гласник

Језик као културна вредност

465

до 25 године преко три четвртине свих студената: 8668. То су уједно и нормалне студентске године. Женске су релативно више заступљене у млађим годинама; ипак ни у једној групи не превазилазе мушкарце. Техничара је у Београду релативно највише и у најмлађим и у најстаријим годинама. У Загребу су правници најбоље заступљени у млађим годинама. д-р л. м. КОСТИЋ

ЈЕЗИК КАО КУЛТУРНА ВРЕДНОСТ III ЈЕЗИК ЈЕ СИМВОЛ С тога је, велим, у опште погрешно говорити о еволуцији код језика. Или бар треба тај појам тачно одредити да се не би бркале две по све различите ствари и добила тако једна сасвим погрешна слика. На сваки начин, оне врсте еволуције која постоји у органском царству, код језика нема. Биљка и животиња развијају се саме из себе: из семена и клице. Ми тај процес називамо животом. Таквог живота код језика нема, нити може да буде. Ми не можемо ни да замислимо како би то изгледало да се једна реч без учешћа човекова развија сама из себе. Језик не еволуционише; он, на против, консервише. Природа његова није динамична, она је еминентно статична. Језиком човек фиксира свој унутарњи, психички живот. Он, другим речима, том свом психичком животу, који је у сталној промени, језиком даје један одређен облик. Он, како обично кажемо, „формулише", дакле ставља у облике оно што по природи својој нема облика, ставља у колут оно што је, по природи својој, у беспрекидном току. Или, како се Хумболт 1 ) изражава: само захваљујући језику наша чула могу да опазе душевни живот људски који би иначе ишчезао без трага. Тиме што човек изражава свој унутрашњи живот, дакле, он елиминише пролазност његову, претвара његов континуитет у облик, његово кретање у мир, његову динамику у статику. Језик је зато као тамница у коју човек закључава оно што по природи својој хоће да побегне; он је као музеј у коме се чувају ствари које би иначе ишчезле. Језик консервише, али самим тиме он елиминише процес пролазности, дакле процес живота. Он чува, али да чува може само у онолико у колико успе да обустави ток про-

1 ) НитћоШ: с. I., стр. 184. нрооветни гласник , 8 св., 1924.