Просветни гласник

418

Просветни Гласник

одакле је та реч позајмљена 1 ), кажем: да се горњи закључак могао учинити само зато што се није видела друга једна чињеница: није се видело да језици не стоје у директном, него у индеректном сродству, на име: преко човека. Човек се мења, дух његов се трансформише према приликама у којима он живи; и та трансформација се огледа у његовом начину говора, у његовом језику. 2 ) А то значи да језик као такав не еволуционише, да, на против, стагнира, јер у себи консервише отиске људске промене. Ми, дакле, само захваљујуки језичној сШашацији можемо да говоримо о еволуцији, боље рећи: о промени људског духа. А о промени самог језика можемо да говоримо само ако реч „промену" узмемо у преносном, нестварном смислу. Закључак је, као што се види, диаметрално супротан првом. Зато Бали 3 ) и каже да дарвинистичко гледиште представља једну опасност по лингвистику. Када су људи открили тзв. лингвистичку еволуцију, они су поставили цело испитивање језика на његову историју. Многи хоће да скроје науку о језику према оквиру историјске методе. Али, закључује Бали, да би човек продро у механизам језика, он мора да апстрахује време. Слично и Фослер' 1 ), који вели да еволуционистичко посматрање ствари није једино нити прво, и да оно, ако се употреби у претераној мери, може да наведе на заблуде. (Свршиће се) Д-Р М. Т. СЕЛЕСКОВИЋ

Шипс11: с. I., св. I, стр. 596 сл.; св. II, стр, 647. 2 ) ШипсИ: с. стр- 662. 3 ) Ва11у: с. стр. 14. *) Уо5з1ег: 5рг. а. 5сћдр/§. и. Епш., стр. 1.