Просветни гласник

488

Просветни Гласник

ДИРЕКТНА МЕТОДА И ЊЕНА ПРИМЕНА (Крај) ПОНАВЉАЊЕ. ПОПРАВЉАЊЕ Досада смо поменули речник, изговор и граматику. Заиста, ове три ствари не могу више бити растављене. Поступци којима се предају јесу исти, и помоћу истих поступака они продиру све више и више у памћење, навику и душу ученика. Да би се постигао тај резултат, најбоље је средство понављање. Сви професори знају колико је потребно понављање, али они исто тако знају колико је оно теже у настави која готово ништа не тражи из књиге. Ипак, има једна прилика која се пружа свакога дана, а то је поправљање учињених грешака. Најзгодније је да се при томе овако поступа,- један од ученика говори, он именује предмете — описући слику —, прича једну причу, или просто одговара на питања професорова или једног од другова. Погреши. Тада му не треба рећи: Али, зар вам ја нисам казао да... ? Зар ви не знате да...? Зар сте заборавили правило које... ? Не, треба га зауставити у току вежбања, обраћајући се тада другом ђаку, па да му он понови реч коју је рђаво изговорио или погрешно разумео, затим се обратити још и другоме ђаку, док се не добије коректан одговор. Ако је потребно, нека се понови лекција у којој се предавало о значењу или облику речи. Затим се враћа првоме ђаку, и прекинуто вежбање се продужава. Нека се тако поступа кад год се учини погрешка. Професор треба да се навикне да никада не трпи погрешку, па ма каква она била, а да је не поправи на начин како сам малочас казао. ИНДИВИДУАЛНО ПРЕДАВАЊЕ Радећи тако, избећи ће се један од најозбиљнијих недостатака од кога може трпети настава живих језика, нарочито у прво доба: индивидуално предавање. Професор нареди да устане један ђак, или, што је још горе, позове га к себи, пред катедру. Он га испитује дуже или краће време, не бринући се о другима. Тако се час подели у ствари на серију малих појединачних лекција, које се упућују само једном ђаку, док су остали расејани или незапослени. Па не само да час постаје монотон, страховито досадан, и према томе неплодан, већ шта више, претпоставимо да професор и одржи строг поредак у разреду, те су сви ученици пажљиви, ипак он занемарује она честа механичка вежбања која имају тако велику важност у настави живих језика. И опет треба поновити: за време часа треба да су сви ученици говорили по неколико пута, па макар и понављали реченице које су изговорили њихови професори или другови, Има више начина да се избегне појединачно предавање.