Просветни гласник

Директна метода и њена примена

489

Не усуђујем се да свима препоручим оне дивне часове на којима сви говоре у исти мах у очевидном нереду, где је час само општи разговор у коме сви учествују. Да би се у томе успело, потребан је неоспоран ауторитет, јединствено извежбано ухо да може приметити и најмању грешчицу која изиђе из оних тридесет уста, треба пажња која се никада не сме уморити, и најзад треба знатан физички напор. Радије бих посаветовао млађим професорима који практикују овај систем рада да се умере и да помисле да рискују пре времена своје здравље. Али има и других средстава, простијих и мање заморних, да би се деца подједнако заинтересовала за рад у разреду. Довољно је, заиста, о томе мислити и то хтети. Пре свега, нека ђак никада не остави своје место без потребе, ако није случај да изврши неки наређен покрет, или да види да ли су професорову наредбу сви разумели и извршили одмах. Поћи ћу и даље, нека никада не устане један ученик који се испитује: ученик који стоји сам усред разреда јесте ученик изолован од осталих ђака и професор рискује да се и сам изолује са њим. Не питајте никада дуго једног и истог ученика, прелазите брзо од једног ка другоме, и то без реда. Најзад и нарочито, као што сам и малочас казао, ако се деси нека грешка, треба је исправити, само не треба се обратити једном ученику, већ и другом, неколицини њих. На тај начин сви су ученици у очекивању да ће бити испитивани, па према томе и пажљиви; тако ће сви говорити и вежбати говорне органе. ВЕЖБАЊА У ХОРУ Али с те тачке гледишта ништа не може учинити толико услуге као вежбање у хору. Оно се разликује од часа на коме сви ученици говоре, што сам ја мало пре поменуо, у томе што ученици говоре тек када их професор прозове, и што не изговарају слободно, већ у истим формулама и у истоме ритму. Може бити да су таква вежбања незгодна с дисциплинске тачке гледишта: зато нису никоме ни наметнута. Ипак, велим: може бити; ја сам убеђен зацело да је та опасност претерана. У сваком случају, она ће нестати кад се ученици буду навикли још од почетка, и кад се буде разумело да овај начин вежбања сачињава део часа. Да би се добила сва корист која се од тих вежбања може добити, потребно је вршити их методички. Не треба их резервисати за извесне часове или извесне делове часа, већ мешати их стално у предавању, не дајући им никада дуго трајање. Треба их употребити нарочито у коме од следећих случајева: а) да би сви поновили неку нову реч или реченицу; в) кад треба исправити погрешан изговор или какву граматичку грешку; с) да би се спремила лекција, наредити да се рецитује.