Просветни гласник

Директна метода и њена примена

495

нимо на сваком часу по један корак, или одмичимо! Ово лагано али стално одмицање може се постићи само потпуно методичном наставом, где ништа није остављено случају. Потребно је пре свега да професор брижљиво припреми сваку лекцију. Пре но што уђе у разред, он треба да се запита који су нови делови граматике или речи о којима ће предавати, које делове поновити и како ће при томе поступити. Неки професори обраћају пажњу само на ово. Они мисле да је све готово кад су нашли разноврсности и интересантности; они их употребљавају због њих, а не дајући им правац ка одређеном циљу, који их једино може учинити корисним и плодним. У ствари, за њих је у методи измењена само спољашност. У место старих вежбања превода са матерњег језика на страни, и обрнуто, они су узели друга вежбања, али ма да су ова вежбања мање уморна од оних првих, ипак су не мање осуђена на исту неплодност, ако професори нису прожети духом реформе. * * * Ја сам већ много говорио о овој првој периоди; јер, не само да је то једина у којој програми могу бити примењени потпуно, већ је такође и најважнија, од ње ће великимделом зависити дефинитивни успех наше наставе. Облик часа није промењен, и већина савета које сам дао у претходним странама, налазе још овде своју примену. Што је могуће више треба избегавати наставу — предавање — личну и досадну; лекције ће се припремити и редитовати, као у претходној периоди ; не треба заборавити да професор увек треба да даје пример: прво ће он изговорити, затим ће прво он прочитати, па чак, ако и преведе, показаће често како треба радити, пре но што буде дао реч ученику да ради. Требасе трудити да се сачувају и развију већ стечене навике; ништа неће бити лакше и простије, него ако се цео час од сада буде могао водити на језику који се предаје. При свем томе настава се мења по карактеру, а тиме и у поступку. Све до сада ми смо се нарочито обраћали ђачком духу имитације, а од сада ћемо се Обраћати интелигенцији и размишљању младих људи. Осим ретких изузетака, више му се неће предавати језик помоћу „интуиције", показујући му предмете, и слике. Књига постаје главни инструмент рада; значења речи и фраза дата су дефиницијама и перифразама — што чини изврсно вежбање у конверсацији —; главна вештина су лектира и писмено и усмено препричавање прича и извештаја које је професор раније причао. Али ја нећу инсистирати и коментарисати програме, у колико се односе на овај период. Ђаци који су почетком ове године ушли у четврти разред, пошто су се у претходним разредима спремали по ме-