Просветни гласник
Народне основне школе у Србији, Црној Гори и Војводини шк. год. 1922-23 541
У ПОКРАЈИНИ
ОТВОРЕНО ОСНОВНИХ ШКОЛА
пре 1850
1850-60
о 1 § 00
1870—80
1880—90
1890—1500
1900-10
1910—20
1920—30
ове школске године
г
3
д
и
н
е
предратној Србији • • •
7-36
6-47
9-70
9-70
11-79
16-17
17-25
11-54
10-02
2 46
Јужној Србији
1-84
0-53
2-63
3-81
10-25
11-96
9-33
39-02
20-62
1-68
Црној Гори
3-14
1-39
487
6-28
12-89
11-14
19-54
2578
14-98
7-31
Војводини
33-84
8-30
11-25
953
7-25
9-53
13-63
3-91
2-76
0-28
Из горње табеле види се да је Војводина пре 1850 год., у упоређењу са осталим покрајинама, имала врло много школа. Захв аљујући тој срећној случајности, проценат неписмених у Војводини је, без сумње, знатно нижи од онога у осталим покрајинама о којима је реч. На жалост, ми нисмо у стању да дадемо податке о проценту писмености код становништва. Министарство Просвете не може узети још и тај посао на себе, а Државна Статистика је пропустила да о томе, при последњем попису становништва, поведе рачуна. А тако би се најлакше установило од коликог је огромног значаја школска традиција у опште код људи, а специално код нас Срба. Јер, и поред законске обвезе да шаљу децу у школу, наш човек шаље децу у школу — у колико то чини — не из страха пред оним мизерним казнама које му закон намеће кад не шаље децу у школу, већ из све више увиђавности да не ваља кад се не зна читати, али највећма из традиције: ни мој отац није ишао у школу па живи — нећу ни ја да идем; односно: ишао је мој отац, идем и ја. А да је писменост заиста у вези са традицијом, ево још доказа: у Јужној Србији, пре 1859 године, било је, упоредивши данашњи број школа са ондашњим, само 1 "84 °/ 0 школа. Али зато је и проценат неписмених у Јужној Србији огроман. У Црној Гори, која у погледу писмености једва ако стоји нешто боље од Јужне Србије, било је, пре 1850 године, само 9 школа, или 3*Н °/ 0 од данашњег броја. А ни предратна Србија мије много боље стајала, јер ја и она имала, 1850 год., само 116 школа, или 7 - 36 % данашњега стања. Даље, интересантно је посматрати како је из деценија у децениум растао, односно опадао број школа. Наравно, тешко је дати правилан коментар томе рашћењу, односно опадању, јер су на то утицала многа, често и неочекивана факта; али, у главном се и рашћење и падање може тумачити 1.) активношћу просветних власти, односно, у првом реду, школских надзорника; 2.) активношћу самога народа; 3.) политичким приликама у којима се у дано време налазила поједина покраина. У главном, може се рећи да кулминација отварања школа пада