Просветни гласник

544

Просветни Гласник

ЦЕЛОДНЕВНА, ПОЛУДНЕВНА И ДОПОДНЕВНА НАСТАВА; ПРЕКИДИ У НАСТАВИ По томе да ли се држала преко целога дана или не, настава је изгледала овако:

°/ 0 школа у којима је настава била

У ПОКРАЈИНИ

цело-

полу-

допо-

дневна

предратној Србији

93-09

6-59

0;32

Јужној Србији

92-77

5-91

1-32

Црној Гори

75-26

24-74

—

. Војводини

86-84

11-44

1-52

Као што се из горње табеле види, највише школа са полудневном наставом имала је Црна Гора. Ваљало би тачно испитати зашто је то тако, јер сразмер између школа и становништва у Црној Гори није такав да би толики проценат полудневних школа био неопходно потребан. Можда су по среди теренске прилике ? или, можда, материалне? Што се тиче прекида у настави, иајвише их је било у предратној Србији: код 24 - 03% школа настава је била прекинута. То долази услед многобројних и честих заразних болести, нарочито шарлаха и малих богиња (у беличком школском срезу боловало је од шарлаха 5% школске деце, а у нишавском преко 10°/ о деие од малих богиња). Мање прекида, али ипак знатно, било је у Црној Гори — 22'65% — и Јужној Србији: 21'81°/ 0 , а у Војводини било је, сразмерно, мало прекида: 12*29°/ 0 . У табелама које су напред одштампаме, изнесено је и у колико су ти прекиди надокнађени. Међутим, има много разлога да се у тачност тих података посумња. Јер, док су једни учитељи држали да се под појмом: прекид је надокнађен, разуме временски надокнађен — рецимо, прекид је трајао четрнаест дана у половини године, па је на крају школске године рад у школи за толико продужен — дотле су други држали да је прекид надокнађен у интенсивности рада, ма и не био временски надокнађен. Ово последње мишљење је правилно; главно је да се програм рада у целости свршио, а не ради се о форми надокнаде. ЖЕНСКИ РУЧНИ РАД, ПОВРТАРСТВО, ВОЋАРСТВО, ИТД. Ако погледамо у којој су мери у појединим покрајинама рађени мање-више необлигатни предмети, видећемо опет ону исту појаву која се већ од почетка протеже кроз наша опажања: покрајине са дужом школском традицијом и у том погледу предњаче. Женски ручни рзд предаје се само у 9 школа у Црној Гори — у проценту речено у 3"14% школа; у Јужној Србији у 28 школа — 3 - 68%, у предратној