Просветни гласник

546

Просветни Гласник

лика, али ипак значи и једно видно признање за ваншколски просветни рад. ШКОЛСКА НАСТАВА И НАСТАВНА СРЕДСТВА У обрасцима које су попуњавали школски управитељи, било је питање: да ли је, за очигледну наставу, за наставу из земљописа, историје, природописа, рачуна, и цртања и лепог писања, било наставних средстава довољно или мало. Пошто је и један и други појам релативан, а није се могао дати један апсолутан критериум за одређивање: када је појединих наставних средстава довољно, а када мало, остављено је на увиђавност управитељима школа да сами оцене када је чега довољно, мало или нимало. И наравно, настала су разна гледишта. Ипак се из одштампаних табела јасно види да је Војводина по богатству у наставним средствима на првом месту, а да је најсиромашнија Јужна Србија. Ми ћемо овде изнети неколико табела из којих ће се видети како су у погледу наставних средстава стајале поједине покрајине.

У ПОКРАЈИНИ

°/о школа у којима је средстава за очигледну наставу било

довољно

мало

нимало

предратној Србији Јужној Србији Црној Гори Војводини

40.33 14-06 8-71 62-15

58-36 85-68 90-24 35-35

1-31 0-26 10-5 2-29

Дакле, највише средстава за очигледну наставу имала је Војводина, најмање Црна Гора.

У ПОКРАЈИНИ

°/ 0 школа у којима је средстава за наставу из земљописа било

довољно

мало

нимало

предратној Србији Јужној Србији Црној Гори Војводини

60-44 16-95 9-41 51-39

39 31 82-79 89-56 48-04

025 0-26 1-03 0-57

Овде је карактеристично то што предратна Србија има већи проценат наставних средстава из земљописа него Војводина. Изгледа да то долази отуд што су и карте речних сливова, које израђују сами наставници, узете као наставно средство које замењује штампане мапе. Више него ишта друго, проценат школа са наставним средствима из историје и природописа показује разлику између школа у Војводини