Просветни гласник

Народне основне школе у Србији, Црној Гори и Војводини шк. год. 1922-23 . 549

У ПОКРАЈИНИ

°/ 0 школа грађених од

тврдог

другог

материала

Јужној Србији Црној Гори предратној Србији Војводини

40-21 59-58 63-72 85-35

59-79 40-42 36-28 14-65

Интересантно је овде то да је несумњиво сиромашнија Црна Гора имала за скоро 20°/„ школа од тврдог материјала више него Јужна Србија. То долази отуд што су школе у Црној Гори, као и куће у опште у горским крајевима, грађене од камена као најјевтинијег материала, до кога се, осим тога, најлакше долази. Упоредимо ли сада број школа које су својој сврси одговарале са онима које то нису, добићемо ову слику:

У П ОКРАЈИНИ

°/о школа које намењеној сврси

ј е с у

н и с у

одговарале

Јужној Србији Црној Г ори предратној Србији Војводини

34-43 45-29 73-55 95-52

65-57 54-71 26-45 4-48

Из горње тебеле види се ово: све школске зграде које су зидане за школу у Војводини, одговарале су намењеној сврси (1002 школе грађене су за школу, а 1002 су и одговарале својој сврси). Међутим, у осталим покрајинама није тако. У предратној Србији грађено је за школу 72'73°/ 0 свим школа, а одговарало је сврси више од тога процента: 73"55. Значи да су ту и. неке друге школске зграде, које у ствари нису ни грађене за школу, ипак одговараае школским прописима. У Црној Гори, за школу је грађено 56 - 90% школа, а сврси одговарало 45'29 0 / 0 . Значи да многе школске зграде, и ако су <3е {ас1о грађене за школу, нису грађене по извесном плану. У том погледу најгоре стоји Јужна Србија, у којој је за школу грађено 69-12°/ 0 школских зграда, а сврси одговарало тек 34"33%. Јасно је да је такво стање настало отуд што о подизању школских зграда нико стручан није водио рачуна. Људи у тим крајевима често су много жртвовали да имају своју школску зграду, а кад су је саградили, видело се да она не може да одговара школским прописима. Обично су то школе са недовољно светлости, лоше патосане, често танких спољних зидова,