Просветни гласник

570

Просветни Гласнмк

би било корисно да сад овде цитирам тај одељак нзјпре по старом, па онда по новом Хертвигову тексту, и на послетку Ђорђевићев превод, ипак морам од тога одустати — опет поради штедње простора. Пада у очи да је Ђ. пропустио пренети новији одломак о тзв. механици или физиологији развића; од ње, као у опште од експерименталне зоологије, Ђ. као да зазире. Сви до сада изнесени примери тичу се немачких извора, а сад да наведем бар један француског порекла. То је повелика глава Оеоцга15ко га$рго5(гапјепје гшИпја смештена у општи део по Хертвигову распореду, 1 ) а узајмљена из Кету Регпег-ова Соигз еЧетепМге с1е 7.оо1о§1е, заједно са поделом главе у подглаве. Некоји су одељци изостављени, а други дословно преведени. Регпег говори најпре (стр. 821) о „Рас*еиг с!е 1а сУбрегбШп", Ђ. о „РаИоп гагтеИаја", Регпег дели то у „А. Рас*еигб рптајгез" и „В. Рас1еигз зесопсЈаЈгез", Ђ. му следи („А. Рптагш ?ак*оп габе1ја" и „В. 5екип<3агш 1ак*оп") итд . Ни тај текст француског порекла није без грешака. Неразумљиво ми је нпр. зашто Ђ. произвољно и стварно погрешно ставља јелена у ред сисаваца који су се сачували у нас по високим планинама, и то на место где у РеггЈег-а стоји исправно: рис („1е Рупх"). 2 ) И иначе мења Ђ. произвољно поједине речи (нпр. „с1оиђ1е оп§те" преводи са „гагпо^ рогек!а"), или реченице изоставља, нпр. „Пз (зс. соигап*з таппз) реиует 1гапзрог1ег тете с1ез аш'таих 1еггез1гез (ассгосћез аих 1гшЧз, аих 1гопсз д'агђгез (1о11ап1з, еп(га1пез а 1а с1еп'\'е раг 1ез ђ1осз с!е §1асе сШасћез с1ез ђапцијзез)" (стр. 822). Ђ. то овако преноси: „Опе (зс. тогзке з!гије) сак то§и гагпозШ I зићогетпе хЈуоИпје, рпрјјепе га гагпе ргес1те1е којј рНуаји: с 1 гуо , 1ес1еп1 ђапсј ј с1г. (стр. 219). И у тај Реггјег-ов текст умеће Ђ. најпре поједине реченице, при чему долази до колизије, јер се умеци не слажу с текстом првог извора; тако нпр. где се говори о морским пелашким животињама (стр. 223/4). Да не цитирам свега, рећи ћу само толико: текст се тиче ларви, а Хертвигове уметнуте реченице маторака, и испада несмисао. Крај те главе (зоогеографски систем) опет је узет из Хертвига, али скраћено. Још бих споменуо да, поред таквих делова текста који су преузети потпуно из једног извора или су добили само незнатне мање уметке, има и таквих који су нескладно сложени, управо лоше скрпљени из различних извора. Тако је нпр. у глави о ткивима, где се поред већих закрпа из РоИ-а, разабиру и мање из Хертвига и Регпег-а. Јасно је да оваква компилација и комбинација различитих текстова, ако није провађана нарочито пажљиво, лако доводи не само до нехомогености,

') К. Регпег меће ту своју главу (Нуге V) на крај специалнога дела. 2 ) Рис је истина с већине европских планина међутим нестао ; ипак се не може на његово место ставити: јелен.