Просветни гласник

О научном раду Јована Цвијића

579

ових детаљних студија била је и расправа о структури и подели планина Балканског Полуострва, као и расправа о облику нашег полуострва. У лето 1898 године приспео је професор Цвијић у Солун, с планом да географски и геолошки испита Македонију и Стару Србију. Ради извођења овог плана он је путовао по поменутим областима у неколико махова, све до 1910 године, додирујући при томе и области на Западу, Епир и Тесалију, и области на Истоку, Јужну Бугарску, Тракију и Малу Азију. Плод тих пуговања био је да је професор Цвијић утврдио основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије. Он је проучио састав, старост и грађу земљишта ових области; новију геолошку историју, у којој је земљиште добило свој данашњи изглед, као и силе које су споља утицале на стварање овог изгледа; хидрографију, а нарочито језера, са обликом њихових басена, са њиховом температуром и кретањима воде, и са колебањима њихова нивоа; комуникације, економске прилике и насеља; различне народе, нарочито асимилације између њих, задржавши се специално на нашем елементу и проучавајући његову свест, осећање и име. Али испитујући велика језера на нашем југу констатовао је професор Цвијић да је њихов ниво у скорој геолошкој прошлости лежао знатно више но данас, и да су чак неке котлине, данас једино са рекама, биле испуњене дубоким језерима. Затим су се отоке ових језера усекле и језерска вода је отекла у јегејско Море; међутим су се и притоке језерске усекле, и тако рашчланиле планинско земљиште које је раздвајало језера и котлине. После ових резултата показао је професор Цвијић на јужном ободу пространог панонског басена трагове високог стања воде, које је у овом басену постојало у недавној геолошкој прошлости. Тако је констатовао да заравни које се у Шумадији степеничасто спуштају силазећи са југа на север, нису ништа друго до обалске терасе старог Панонског језера. Ове су терасе утврђене и око Карловца и Загреба, а чешки испитивачи налазе их сада у Моравској. Те терасе, са одсецима који их растављају, знак су поступног сплашњавања нивоа старог Панонског Језера, које је отекло Ђердапом. Али су услед сплашњавања језера и језерске терасе просечене рекама, као што је и копно на југу које је било ван језера, рашчлањено долинама и било изложено дејству речне ерозије. Ове студије, започете у Македонији, а настављене у Шумадији, довеле су професора Цвијића до оригиналног схватања Геоморфологије: у једној области он прво прати спуштање обалских линија, језерских или маринских, и с њима доводи у везу фазе у ерозионом раду река. Кад се има на уму у којим ће се све пространим областима ови погледи моћи применитИ, јасно је колики ће бити њихов значај за Геоморфологију. Поред овог рада на геоморфолошким питањима, обраћао је професор Цвијић још од почетка својих студија велику пажњу и антро37 *