Просветни гласник

580

Просветни Гласник

погеографским проблемима: један од првих радова о карсту, рад о Кучају, завршује се проматрањима о антропогеографским приликама. 1896 године, издавањем упутстава за проучавање села у Србији и осталим српским земљама, поставио је професор Цвијић антропогеографско испитивање наших земаља на врло широке основе. Одмах затим, 1898 године, издана су таква упутства, с једне стране за Босну и Херцеговину, а с друге за Стару Србију и Македонију, — упуства прилагођена специалним приликама својих области. Правац којим је професор Цвијић водио ова испитивања огледа се најбоље у томе што су 1911 године изашла упуства за испитивање насеља и психичких особина, а 1922 упуства за испитивање порекла становништва и психичких особина. У два основна дела, у АнШропогеографским проблемима Балканског Полуострва, и у француском делу 1м Решп$и1е Ва1катс/ие, Оео§гарМе Нитате (чија је прва половина изишла и на српском), изложио је професор Цвијић своја искуства, резултате и погледе о антропогеографским питањима. У њима су тако проучене основне и најзначајније особине нашег народа и наше земље да је друго наведено дело назвато „откриће наше домовине". Доиста се у поменутим делима откривају цели нови видици, дотле и неслућени. У њима се испитују утицаји и географске средине и друштвени у опште на материалну и духовну културу, и даље показују различни изгледи културе у појединим областима. Изневши најбитније одлике физичке, географске средине, професор Цвијић излаже социалне чиниоце који су од антропогеографског значаја. То су најпре различни културни утицаји, који су споља деловали на наше полуострво и у своме деловању били потпомагани или спречавани конфигурацијом земљишта. На друго место долазе главни историјски догађаји, који такође показују јаку зависност од земљишта. Али најглавнији социални утицаји јесу метанастазичка кретања — сеобе које су се вршиле у балканском становништву за време турске владавине. Утврђене су поједине струје којима се становништво кретало, и издвојене области из којих се становништво исељавало, као и области у које се становништво досељавало. Проучени су узроци ових сеоба, с једне стране историјски, верски и психолошки, а с друге економски и географски. И најзад су изведене последице ових сеоба: расправљано је о прилагођавању досељеника новој географској средини, о прилагођавању друштвеном и етничком, о асимиловању ранијег становништва, о стварању нових група и типова народних, итд. Као резултат и географске средине и ових друштвених утицаја даље се испитују врсте привредног живота, положаји и типови градова и села, и типови кућа. Али професор Цвијић географском средином и поменутим друштвеним утицајима, специално миграцијама, не објашњава само типове оних објеката који чине материалну културу.