Просветни гласник

582

Просветни Гласник

ПСИХОЛОГИЈА, ПЕДАГОГИКА И УЧИТЕЉИ') Мислим да никада још у нашој психолошко-педагошкој књижевности није написано ни преведено дело које би било боље, истинитије, искреније и дубље од ових Џемсових Психолошких аоука учитељима. Оно је написано једном златном искреношћу; без позе, оно се може не свидети само онима који су свикли да оперишу празним појмовима и мистификацијама и који су врло далеко од стварног осећања за живот и рад у животу. Оно је врло далеко од тога да буде само интелектуална конструкција, написана велеучено, али и неразумно и неразумљиво; оно је низ поука из психологије које не претендују на то да буду научни систем, али које погађају својом јасноћом, тачношћу и применљивошћу једну праву потребу. Ништа није тако погодно да разбије рђаве илузије о психологији и педагогици као ове истините речи једног дубоког психолога. Човек који их је писао има широко и солидно природњачко и медицинско знање којим је зашао у психологију; даље, он је ушао у филозофију да њеној историји остави једно велико име и буде оснивач једне ориентације духа око које се данас обрћу сви актуелни проблеми филозофије. Оригинални творац прагматизма у теорији сазнања, Џемс је мислилац, најбољи кога је дала Америка, један од оно мало правих твораца у филозофији светској. Продубљени и зналачки психолог, Џемс је у тој науци дао своје Принципе психологије, једно од најврснијих психолошких дела. Кад таква личност даје своје судове о психологији као основици васпитне теорије и праксе, прожете једним лепим и искреним хуманизмом, онда се може бити уверен да ће се стећи начела чија примена може само донети добре плодове у пракси. Џемсов оригинални, свежи и продирни дух уноси светлост и гениалну простоту у питања односа психологије и васпитања, питања која нису толико сложена по себи, али у која је пометену сложеност унео несрећни интелектуалистички нагон који од јасних ствари прави замршене, уносећи уображене проблеме онде где владају прости и јасни изражаји људскога духа. Понављам да се дело неће и не може свидети онима који су беспомоћно уплетени у високе теорије и комплексе празних појмова, и којима је „педагошка наука" згодно земљиште за празнословна вежбања. Ако неко има несрећну мисао да је психологија једна свршена „наука", да постоји некаква „нова" психологија, и има заблуду о егзактној психологији као науци, њему Џемсове јасне и дубоке мисли неће изгледати ни добре ни тачне, ни адекватне предмету о коме он говори. Али су зато Џемсове поуке од неоцењиве користи онима који жуде за животном вредношћу и желе људске поуке о људским стварима.

') Психолошке иоуке учишељижа, од В. Џемса, превод М. Ванлића.