Просветни гласник

\

Психологија, педагогика и учитељи

585

променљиви психизми не могу имати заједничке мере. Те непоуздане екскурсије психолошке у друге области и друге методе не доносе ничег позитивног и ничег животног и динамичког. Тако су празнословљења о научној, новој, експерименталној и статистичкој психологији само рђаве мистификације које могу „стварати рђаву савест у многој заиста невиној педагошкој души", како Џемс изврсно говори. Има друга једна лабораторија која је учитељу потребна : живо и искрено вежбање са децом; „умети их заинтересовати за оно чему их учите, тако да им све остале предмете истерате из главе; затим, изнети им свој предмет тако живо да га се сећају до краја свог живота; и, најзад, прожети их незаситљивом радозналошћу да знају и оно што ће доћи тек после тог предмета". Стварно искуство увек више вреди но психолошке дедукције. Најзад, теоријске психолошке дедукције могу бити врло разноврсне и постојати једна поред друге; док практичан случај са којим имамо посла увек даје једну тачну солуцију. Све даље главе Џемсова дела развијају основне психолошке истине, просто и јасно, и одмерено онолико колико одиста треба васпитачима деце. Он развија дечју душу, душу у опште, и ствара слике „малих, осетљивих, импулсивних, асоциативних и реактивних организама, делом слободних делом створених својом судбином", тражећи од учитеља да их сматрају као фине мале справе које треба да заволе и воде добру. Дајући масу практичних и драгоцених развијања идеја и упутстава, Џемс проводи читаоце кроз једну живу и животну психологију; наводити их значило би преписати књигу. Треба је читати и памтити речи великог учитеља. Када се дело проучи, види се колика је неизмерна и специфична разлика тога дела и оних учених педагошких психологија које развијају велике појмовне архитектуре пред којима читалац остаје збуњен, пометен и непоучен на крају крајева. У тим делима лажне мудрости налазиће млади људи, жељни стварне поуке, врло много речи, али само речи. А речима се може изванредно вешто саградити читав систем, али који, измерен на животу, не даје ништа. Може наћи у њима млади учитељ речи које су мистификације, и онда он постаје склон да верује да она (та реч) садржи скривену важну „тајну". А такве мистификације садрже само фразе без садржајне животне вредности. Мислећи да налази талисмане, човек ће наћи само на лажно злато, и остати жедан, јер није добио воде са врела, но само хемијске формуле. Отуда је ова књига погодна да буде најбољи требник учитељу. Додајте томе да је књигу Г. Ванлић превео врло лепо и врло течно. ВЛАДИМИР ВУЈИЋ