Просветни гласник

БелеШке о нашем програму и уџбеницима историје за гимназијску наставу 609

у нижој гимназији без корените промене програма и уџбеника, али ипак са извесном допуном првог и са доста знатним, и ако и делимичним коректурама и допунама ових потоњих. Сада прелазим на наставно градиво више гимназије. II У V, VI и VII разреду општој историји посвећује се по три недељна часа у сваком разреду. У V разреду има да се проучи, поред преисторијског доба, политичка и културна историја Старог Ориента, Грчке и Рима, последња са обраћањем нарочите пажње на римске насеобине на Балканском Полуострву и на балканску политику Рима. Уџбеници које имамо дају врло мало грађе за ову последњу тачку програма. У осталом, програм би требало допунити прегледом још двеју источних земаља — и то Небеске Царевине (Кине) и Царевине Излазећег Сунца (Јапана), па поред тога укратко поменути и карактерисати старинске америчке културе, толико сличне старо-ориенталским (нарочито мисирској), и које се сасвим случајно обрађују у вези са проналаском Америке и њеним освојењем од конквистадора, У излагању историје Грчке ваљало би нарочиту пажњу поклонити прво критско-микенској култури, чије је научно проучавање сада толико напредовало да се да лако увести у школу (сада ова важна епоха и култура остају сасвим мало обрађене), затим социалним борбама и идејама у Грчкој (нарочито у доба декаденције, о чему поготову ништа нема у нашим уџбеницима), и најзад пространијем приказу доба елинизма и елинистичке културе. Ово проширење и удубљење програма могло би се лако постићи смањивањем фактичких подробности историја грчко персијских, пелопонеског, тебанских и маћедонских ратова, нипошто пак не скраћивањем атинске уставне историје, јер је ова јако поучна. У историји Рима ваља подвући легендарни карактер првих векова све до пунских ратова, али многе од ових лепих прича могу да буду сачуване у школском приказу римске историје. У осталом, излагање спољашних ратова, па и грађанских, ваља јако скратити, зато се пак задржати на потпунијем приказу особина римског „Империја", постанка и живота римских провинција, односа између Рима и варвара, опадања Рима, појава космополитизма и хришћанства. Постанак варварских држава и Византијске Царевине, као наследнице Старе Грчке, Ориента и Рима, уз карактеристику прилика и културе земаља Балканског Полуострва у доба домината и Сеобе Народа — ово би могло лепо завршити опсежан и обилат садржаном програм V разреда. Према наставном плану, у VI разреду се предаје историја средњега века, у коју као споредан елеменат улази кратак преглед националне историје (код проф. Зрнића изложен је са масом подробности, просветни глдсник, 10 св., 1924. 39