Просветни гласник

610

Просветни Гласник

и обично се зато изоставља). Карактер изглагања, па према томе и уџбенике историје средњег века, ваља, мени се чини, скратити и реконструисати. Ђаци, а по готову и наставници, губе се ту у бескрајном мноштву подробности и ситница, мноштву земаља, догађаја и покрета. Зар не би био довољан један летимичан сумарни синхронистички преглед догађаја (тако би испали подробни прегледи историје појединих земаља), и низ типолошких слика појединих важнијих покрета и културно-историјских појава, као што су варварске краљевине и варварско друштво (германско и словенско), феудално друштво, сталешка монархија, средњовековни градови, црква (с тиме у вези борба империје и папства), постанак националних држава новог доба (економске, социалне, политичке, културне [народни језик] чињенице ове појаве), духовна култура (византијска, арапска, западно-европска)? Програм VII разреда је колосалан. Требало би да се он некако скрати и упрости. Тако, на пример, лако се дају изоставити ратови: талиански XVI в., Лујеви XVII века, и сви у опште наследни ратови XVIII в. Онда, лако би могли да се скрате: Тридесетогодишњи и Северни Ратови, историје реформације и католичке реакције, спољашна историја Прве енглеске револуције, историја Русије, Пољске и Пруске. Зато пак требало би ојачати културно-историјски елеменат, почев од доба Ренесанса. Изазива доста контроверза питање о томе да ли ваља још у VII разреду проучавати Француску Револуцију, као што ово тражи програм. Обично се ово питање фактички решава тако да се ово доба или сасвим у VII разреду не учи због недостатка времена, или се даје сумаран преглед његов; подробније пак проучавање оставља се за VIII разред. Благодарећи горе предложеном скраћењу програма, могућно је, по моме мишљењу, да се Француска Револуција ипак проучи још у VII разреду, али нипошто не Наполеоново доба, јер за то нема апсолутно времена. На такав начин требало би Наполеоново доба и Бечки Конгрес пребацити из програма за VII разред у програм за VIII разред, у коме се они фактички готово увек и свуда уче. Предавања за VIII разред, те према томе и уџбенике, чини ми се да би требало удесити тако да се, не улазећи у подробности многобројних ратова и догађаја унутрашње историје појединих земаља, да општи синхронистички преглед догађаја и развитка међународне ситуације (ту би нашли природно своје место и насеобине и колониална политика европских велесила, па укратко и историја Кине и Јапана), па се задржати на знатнијим појавама економске, социално-политичке и културне историје. Капитализам (напредак технике, индустриализам), империализам, аграрно, национално, радничко и уставно питање; социализам, анархизам, либерализам; феминизам; песимизам — све би то требало да