Просветни гласник

39*

Једна нова психологија пубертета

611

уђе у курс историје XIX—XX века, нарочито зато што ми немамо у наставном плану ни економске ни праве пропедевтике. У VIII разреду нарочито је важна координација рада наставника историје, књижевности и филозофске пропедевтике. Уџбенике свију тих предмета требало би преудесити и координирати, имајући на уму уџбеник Скерлићев, који даје прилично много места баш социалним и културним моментима. Уџбеника националне историје за VIII разред до саданема: програм тражи да се обрати нарочита пажња домаћој културној историји и јачању свести о народноме јединству; наставнику се отвара захвално поље за рад, али он остаје сам, без уџбеника и са недовољним помоћним средствима. Требало би да се ова лепа мисао програма мало конкретизира, и да се изради и подесан уџбеник и историјска читанка и а;»бум баш за националну културну историју. Обрадити њу као што треба, без добрих библиотека, којих у провинцији готово и нема, посао је сувише тежак за поједине наставнике, нарочито у садашњим материалним приликама, када за библиотечки рад нема воље и снаге. Зато би се требало што пре постарати о уџбенику и најпотребнијим помоћним средствима. Овим завршујем своје скромне белешке о нашем гимназијском програму и уџбеницима историје. Д-Р АЛЕКСИЈЕ ЈЕЛАЧИЋ

ЈЕДНА НОВА ПСИХОЛОГИЈА ПУБЕРТЕТА <) Једна од најновијих, и несумњиво најбољих психологија пубертета, јесте дело Шарлоте Билер Оаз 5ее1еп1е1)еп с1ез Ји§епсШсћеп, које је изашло први пут пре две године, али је за врло кратко време било распродато; тако да је морало следовати, прошле године, друго издање, које је потпуно измењено и проширено. Дневници младића и девојака, као главни извор дела, употребљени су, у другом издању, у много већем обиму; уз то, дело је допуњено још и трећом главом о младићу у његовој социалној и културној околини. На супрот већини писаца који су доба пубертета проучавали са ужег искуственог, практичног гледишта, Шарлота Билер је тај период живота систематски обрадила из чисто психолошког интереса. У предговору она истиче да покушава да развије једну општу концепцију пубертетне психе, да да једну теорију психичког пубертета. При том Ј) Оа5 8ее1еп1е1)еп с1ез ЈидепсШсћеп, Уегзисћ ешег Апа1узе ип<Ј Тћеопе с!ез рзусћЈзсћеп РићегШ, уоп Ог Сћаг1оМ:е Вић1ег, Јепа, О. рјзсћег, 1923.