Просветни гласник

612

ГЈрОсветни Гласник

покушају многобројна литература њој је служила само као потврда, а главна врела су јој била, оскм поменутих дневника који су јој стављени на расположење, у настави и духовном саобраћају са младим особама у фази пубертета, обиман материал који је издао Гизе у својој збирци Оаз (ге1е Шегаг1хсће ЗсћаНеп де1 К,1пс1егп ипс1 Ји§епсШсћеп, и најзад, најживље сећање на властита пубертетна искуства. У овом чланку се детаљније излаже садржина њене књиге — великим делом се даје превод, — јер она представља систематску студију о животној фази која се мало обрађивала у васпитној психологији. Као што ће се видети, дело Шарлоте Билер пружа не само масу тачних психолошких чињеница, но и приличан број васпитних закључака од велике важности. I ДУШЕВНИ ПУБЕРТЕТ И ЊЕГОВИ БИОЛОШКИ ОСНОВИ У првој глави су изнесени биолошки основи психичког пубертета. Време пре пубертета се означава као детињство, периоди пубертета и адолесценције као младост. У време пубертета или сазревања низ нарочитих душевних појава стоји у вези са сазревањем у биолошком смислу. Из биолошког факта потребе једног пола да буде допуњен другим, ради размножавања, изводи се важан основни појам потребитости за допуном (Ег^апгип^бћесШгШ^кеЛ:), појам чежње. Као гарантије размножавања јављају се, код виших животиња, чулне дражи којим животиње изазивају пажњу другог пола и међусобно се маме, затим нарочита надражења за време или пре сазревања. Као претходници појава психичког пубертета код човека, могу се сматрати образовање чула, чулне радње и специфичне појаве инервације. Спољашње и унутрашње кретање које прати сазревање гоне индивидуу на парење, а из тога резултира потреба за допуном као основно психолошко обележје пубертета. Еволуциони ток те чежње за допуном јасно је представљен у овој књизи. На основу дефиниције психичког пубертета као психичке потребитости за допуном могу се схватити и аналисати све пубертетне појаве у развићу, појаве нагонског, емоционалног, вољног и интелектуалног живота. Као ступањ развитка у животу јединке, доба сазревања је ван сваке сумње најважније и најсудбоносније. Ауторка држи да тој фази одговара процес сазревања у детињству између треће и четврте године, разуме се у мањој мери, и у толико се она слаже са Фројдом. Док телесни пубертет траје просечно код дечака од 14.-16., а код девојчица од 13.-15. године, дотле се прелазне душевне појаве јављају већ са 11. и 12. годином; та фаза је увод у психички пубертет. Пубертету следује адолесценција или младост, која траје до 21. или 24. године. Просечна граница између тих стадија лежи у 17. години, када се врши преокрет у развићу: у пубертетној фази влада непријатељство