Просветни гласник

Једна нова психологија пубертета

613

према животу и људима, у адолесдентном периоду, на против, преовлађује чежња за животом и људима и љубав према њима; пркосној негадији првог следује афирмација другог периода. То су основна обележја душевног пубертета и адолесценције. Но период негирања почиње већ у доба пре пубертета. Оно што је заједничко и једном и другом периоду јесте јављање незадовољства, немира, физичке и психичке нелагодности. Пошто све снаге организма служе процесу сазревања, то настају малокрвност и умор; сенсибилност и надражљивост су повећане. О том незадовољству сведоче и дневници самих младића и девојака, којима је често само у пола јасан тај процес. Они осећају да им је биће неугодно, покрети нескладни, понашање ружно, и желе да буду нешто друго, али их тело не слуша. Затим долази још и пркос, инат према старијима који их куде и исмевају. Код рецептивних, благих природа, или оних код којих су претежни морални или религијски мотиви, јављају се обесхрабрење, мржња на себе, а с тим и дубока меланхолија и непријатељство према животу. Последња расположења се могу спојити и младу особу довести до склоности за самоубиство, коју срећом у већини случајева угушује животна снага која побеђује. Са пркосом и малодушношћу удружују се, повећавајући свест о кривици, први скривени нагони, који теже другој страни, ономе што је забрањено, скривено. Та друга страна изненада добија, пошто досадашњи уређени живот губи. Непослушност и занимање оним што је забрањено изгледа да дају задовољења младићу и ослобађају га немира. Да ли ће он остати у тој првој стадији пубертета на томе путу или ће ударити другим, зависи битно од спољних утицаја чија је сила тада велика; они одређују циљ ка коме ће младић тежити. Младо биће чини позитивне покушаје управљене на живот и будућност, али његово животно осећање је још дуго времена негативно; он осећа усамљеност, каткад разочарења, која се јављају са сазнањем које се све више проширује. Живот му је тежак, без радости, без утехе, и његови најчешћи покрети су пасивна меланхолија и бесна одбрана, које могу довести до теоријског или чак у дело претвореног одрицања живота. Али се постепено врши преокрет. Телесно стање је сад друкчије кад је завршено сазревање. Оно, до душе, показује још немир; но то није више она патња коју задаје процес сазревања што се врши и одузима снагу без, па чак и против, воље; то је радост због снаге и моћи које расту, због потенције тела и душе која је спремна за стварање. Док се младић у првој стадији осећао везаним, сада се осећа слободним и богатим. Тада почиње друга стадија, стадија афирмације. Промена је постепена, а почиње тиме што се младићу отварају нове радости за које пре тога није био пријемљив и за које није знао у детињству. Као основни догађај је сада доживљај природе. Док дете