Просветни гласник

616

Просветни Гласник

и бивају путокази за будуће опредељење. Свака девојка рано у пубертету сазнаје своју потребу за допуном. Да би извршила своју функцију у друштву, њој је потребан други пол. То рано увиђање може бити различито. — Али су садашњи економски односи тај тип учинили ретким. Други је тип данас куд и камо чешћи. Девојка схвата позив жене и матере као идеалан за будућност. Но, да би била сигурна и независна, ако јој се идеали не остваре, она припрема још један позив. На тај начин она има у виду две могућности будућег живота. С тога је развиће данашње девојке необично тешко. Школа и васпитање су стављени пред задатке за које нису још дорасли, које делом још нису ни упознали. Тако се пубертет девојчице богати конфликтима за које дечко не зна. Њен психички развитак је свеснији, дубљи но дечков у почетку. Тешка би јој се неправда учинила када би се рекло да се не интересује за многе ствари, свет науке, уметности и практичног живота. Често је каква ваљана девојка дубоко узбуђена пред новим светом чињеница или мисли. Али она не може да живи непрекидно у њима као што то може дуже времена дечко. Јер њен је поглед управљен и на онај други циљ. Где постоји жив интерес за оба правца, ту је скоро увек и жеља да се оба позива споје у будућности. Код младе девојке се могућност за такву синтезу спрема сасвим друкчије но код младића. Због тога ће та синтеза, онде где успе, бити створена унутрашњим бићем личности. Дакако, живот доцније ретко допушта такву синтезу, већином један позив уступа место другом. — Трећи тип је најређи: противи се удаји и материнском позиву, узима за сврху искључиво други позив. Скоро код свих девојака налази се тај став одбијања као фаза у којој је девојци мушки пол мрзак, у коме са пркосом и болом осећа да зависи од човека, да би дошла до свог правог позива. У ретким случајевима резултира одатле трајно држање према другом позиву и развијање које је слично дечку. Дечку су стварни интереси и циљеви главни. Али, у колико се више приближује пубертет, и он осећа усамљеност и немир, јер у његов видокруг улази оно што је човечанско, лично. Правог дечка једва интересује у почетку женска љупкост. Девојке које он цени јесу снажне другарице које се понашају као дечаци, и са којима се може говорити отворено као. са сестром. Но то се држање мало по мало напушта кад се са пубертетом пробуде потребе тела и међу дечацима уобичајени разговори и „вицеви" се приближе сексуалној области. Пролазно осећа одвратност и дечко према другом полу. Та прелазна стадија код оба пола потпомаже склоности за хомосексуалност, пријатељство, лудовања („швермераје") и нежности са одбијањем другог пола. Дотле, и још даље, развиће дечково тече у правој линији и непрекидно. Страст и сексуални нагон га муче доцније но девојчицу; објективни интереси, спремање за позив морају још увек бити главни