Просветни гласник

/

Једна нова психологија пубертета 617

предмет његове пажње; док девојчица мора да сачува своје држање и снагу, како би се спремила за могућности будућег живота, дечко мора тражити себи одређен пут којим хоће да иде. Али помоћ и вођење су потребни и дечку и девојчици на њиховом путу; обоје чезну и траже, и обоје је природа одредила да нађу допуну једно у другом, допуну за потпуније човечанство но што га представљају само мушко или женско биће. Ауторка се сад враћа на полазну тачку, на чињенице својих дневника. Дневник девојчице не садржи конкретне ствари спољнег живота, већ се сасређује искључиво на доживљаје у правом смислу те речи, на процесе унутарњег живота и оне спољне догађаје који најдубље утичу на њега. Девојчицу занима понајпре свет личности који је опкољава; он се огледа у њеном дневнику. Исто тако и на младића утиче личност; али су ти његови доживљаји само пролазни. За девојку су, међутим, душевни односи нешто последње, највише, одмор, крајњи циљ и све потребнија допуна за стварну делатност, која се тек онда радосно ствара и не мање објективно него код дечка. Као што се у дневнику дечка личри догађаји и односи само епизодично утискују између осталих ствари, ма да су га за извесно време дубље потресли, тако остаје и доцније. На против, у дневнику једне девојке, као и у доцнијем животу, лични односи представљају полазну тачку и центар свих доживљаја. Дневник девојачки говори о пријатељству, сањарењу и љубави, о личним доживљајима у раду, науци и уметности, о људима, о властитом мишљењу и осећањима. Тешко је, вели Шарлота Билер, изразити речима чудан утисак, дубок поглед у људско биће и постајање онако како га оставља читање таквог једног дневника. Годинама пратимо какво младо биће. Читаоцу који се уосећава и саосећа отвара се богат и широк, пулзирајући живот, непосредније него у уметности или животу, јасан, неспречен оквиром конвенције или обичаја. Различит ритам развића пооштрава особине мушког и женског пола које се јављају у пубертету. Ако се до пубертета девојчице и дечаци васпитају као добри другови, онда ће се међу њима у пубертету појавити отуђивање и хладноћа, који се тек много касније отклањају новим осећањима. Два су главна типа пубертета: раног и позног, примитивног и култивисаног сазревања. Ритам сазревања код разних друштвених класа је различит. Онде где је свесни живот жив и где се рано буди, ту се јавља и богат психички живот, чежња и лудовање, свесно тражење и ишчекивање, и спорије спречено развиће нагона допушта тек у познијој адолесценцији инстинктивно спајање психичке и физичке потребе. Међутим, где је свест спорија, ту бива најпре телесно сазревање, примитивно, без инстинката развијања. У културно нижим одно-