Просветни гласник

Прилози методици поучавања у француском језику у нашим ср. школама 627

ПРИЛОЗИ МЕТОДИЦИ ПОУЧАВАЊА У ФРАНЦУСКОМ ЈЕЗИКУ У НАШИМ СРЕДЊИМ ШКОЛАМА . (Крај) ГТрва разлика између нашег и француског језика која свакоме пада у очи, јесте да наш језик не позна никакова члана, док француски језик познаје чак три. Према томе је двострука задаћа учитељева у овом погледу, — а та је задаћа опћенита у настави граматике — : 1. он има да створи у ученицима диспозицију за поимање (разумијевање) значења члана, има да створи једну нову језичну диспозицију, за коју нема у опће аналогије у нашем језику; 2. он има да им саопћи знање и вјештину у употреби члана. У првом погледу он ће поступити по опћем педагошком поступку, идући од познатога непознатоме, од лакшега тежему. Пита се, дакле, шта је најлакше овдје. — Ученик свакако зна, у моменту кад почиње учити француски, из свога језика, да ријеч има род и број. Учитељ ће му показати да ове двије идеје или одлике ријечи изражава у француском члан: 1е Шз — 1а П11е — 1ез еп?ап(з. Из овога већ слиједи генерално правило, које смо истакли при проматрању наставе у вокабулару, да се ријечи имају учити и испитивати само у вези са одређеним и неодређеним чланом. Надаље ученик знаде за категорије ријечи: 1е дапс, 1а сћет1зе, доп, доппе, рог1ег, ћеигеизетепГ. Већ на најнижем степену наставе може ученик лако да опази, побуђен француским питањем Ои зе Гготе ГагИск? или слично, да члан служи за разликовање именице од осталих дијелова говора. Ово значење члана мора се разложити ученицима чим почну учити француски. И при овом кораку нема особитих потешкоћа, јер је ова функција члана ученицима лако схватљива ради тога што су за њу приправљени у материнском језику. На сасвијем ново полази се кад им се има да каже да 1е, 1а, 1ез означује одређени и у нашој свијести назочан предмет, ип, ипе за нашу свијест непознату ствар, а Ли, с1е 1а, Аез не читав предмет, него само дио његов. Да привикнемо ученика на француски начин означивања значења именице и да му га разјаснимо, треба и овдје поћи од аналогије с нашим језиком. Најлакше појмљиву аналогију у нашем језику налазимо за неодређени члан ип, ипе. Ученик ће прије свега научити да је та ријеч уједно и бројник: „ип јоиг" значи и „један дан" за разлику од „с1еих јоигз а „један" и у нашем језику може да значи нешто неодређено; тако у адвербима „једног љетног дана, једне љетне вечери", гдје можемо „један" да замијенимо са „неки". Према томе „ип јоиг " има два значења: и број и „неки". Идеја неодређености је тиме разјашњена. Сада се може прећи на позитивну страну, па рећи: како француски језик са „ип" може да изрази неодређеност, тако може са 1е, 1а, 1ез да изрази одређеност. 40*