Просветни гласник

632

Просветни Гласник

вило, из којега излази да се ово вријеме употребљава само кад се приповиједа серија прошлих догађаја, како су текли један за другим. У случајевима гдје се на први мах не налази аналогона у нашем језику, вјешт ће учитељ употребити и своје познавање хисторије језика, своју ученост. Ево нпр. гдје. Узмимо да је учитељ према горњем поступку увјежбао разлику што постоји између ЕепТап( аггте еп р1еигап( и епГап( р1еигап(. Ако се ученицима говори, као што се према нашим практичним граматикама обично чини, да се у оба ова случаја налази рагИсЈре ргезеп*, онда је ово дакако и за њих сасвијем непојмљива конструкција. Али ако им се, након што су потпуно вјешти употреби ових конструкција, објасни да је р1еигап( у првом случају именица и да према томе еп р1еигап( значи „у плачу", употреба приједлога постаје сасвијем јасна у тзв. §егопс1Н-у. И разлику која постоји између францускога и српско-хрватског језика у наглашивању којега дијела реченице, учитељ ће на исти овакав начин објаснити. Узмимо нпр. реченицу еШев оп( ЛезсепДи 1а сб(е еп соигап(. Сваки се дио ове реченице може нагласити, код нас појачаним гласом, у француском са С'ез( <7 ие (чиј) : Се зоп( 1ез еИџез ди( е*с., С'ез( 1а сб(е <7 ие 1ез еШе$ оп( е1с., С'ез( еп р1еигап( <7«е 1ез еШез е1с. Учитељ напише француску реченицу на плочу, подвуче цртом онај дио реченице који се има да нагласи и рече: „Арриуег 1е $ије( " (или 1пз15(ег зиг 1е зије(, ге&те, 1е сотр1етеп( с1гсопз(апс1е1 итд.). Након овакових вјежбања рашчлани се француски начин и ученик види да је то један начин описивања, који ми замјењујемо појачаним гласом. Како видимо, читава се обука у француској синтакси састоји заправо у томе да учитељ познаје тачно разлике између нашег и француског начина изражавања и да води анализу француске реченице и вјежбање у аналогним појавама у диалошкој форми, дакако у таковом француском језику који одговара знању вокабулара код ученика. Ово се гледиште може лијепо објаснити и обуком у употреби замјеничких адвераба у и еп. Узмимо да смо већ постигли чисто механичко-практичким путем да ученици умију одговарати на питања: Сотд1еп с1е Шгез ачег-^оиз? Ј'еп а1 стд. Е(ез-чоиз а 1'есо1е? Ј'у зшз. Да се установе правила, учитељ ће једноставним француским питањима (фиеПе рагпе Ле 1а рћгазе гетр1асе „еп"?) рашчланити реченицу и извести правило са самим ученицима, написавши на плочу згодну реченицу на којој се има вршити анализа реченице са у и еп. Након што сам овако пробрао у неколиким примјерима главне разлике између францускога и српско-хрватског језика и показао начин како се има поступити, преостаје још да одговорим на једно од важних питања граматичке наставе. Код ове се наставе понајчешће дешава да се, води ли се неисправним методом, изроди у просто меморисање. Како се уче механички напамет ријечи и облици, тако се често уче и