Просветни гласник

694

Просветни Гласник

повери њеном кнезу, који је и онако поданик Њ. Ц. Величанства Султана. У том случају допустило би се српском кнезу да ону страну београдске тврђаве која је окренута вароши доведе у стање које ће њима (Србима) уливати поверење. 2. Команда и управа града да буде поверена кнезу, градска посада да буде састављена од турске и српске војске, т.ј. од Срба и Муслимана. У том случају чување оне стране београдског града према Дунаву да се преда одељењима посаде састављеним од војника муслиманске вере, а она страна према вароши да буде поверена Србима. На бедемима градова да се вију заставе турска и српска. 3. Да градови остају као што су и били, царски. Команда над посадом и управа над градовима да се повери српском кнезу, који је ноданик Отоманске Империје. Застава турска да се вије, напоредо са оном другом (српском). 4. Да се поруше градови, а земљиште њихово да се напусти. 5. Да се опрема и оружје из градова изнесе, па утврђења онаква каква су да се предаду у баштину Србима. Срби, ван сваке сумње, неће пристати на прва два предлога, али кад бисмо претпоставили баш и случај да се задовоље и таквим решењем, то би било само привремено, пошто би они употребили прву згодну прилику да своју парниду обнове. При свем том, ове предлоге ваља учинити, да се види са колико ће упорности и постојаности бранити свој захтев. Није само због те користи што би требало учинити им два прва предлога, а нарочито други, по коме би градска посада имала да буде мешовита: муслиманска и српска. На тај начин би нам се пружила прилика да свакоме покажемо да није утопија, него могућа заједница Срба и Муслимана. Пошто ми у царевини имамо на милионе хришћана, а погледи целе Европе су на њима сконцентрисани, нама је потребно да њихово удаљавање и туђење од муслимана и ових последњих од хришћана мало по мало избришемо. Од овога било би нам корисно то што бисмо у очима јавности успели да добијемо поверење: доказ да нисмо тако сурови и дивљи како нас често у Европи представљају. За оповргавање тога кривог мишљења ово би било једноод најбољих средстава и начина. Горе поменуте форме решења овог питања ваља предлагати поступно једну за другом, па ако се не успе да се протуре, онда прећи и изабрати онај који је најзгоднији од три последња предлога, водећи рачуна о користима или штети која из њега може произаћи, као и о важности коју може то решење да има са териториалног, државног и политичког гледишта. Узев у обзир молбу Срба, и начин на који су у њој изражене њихове жеље, за њих би било све једно или да им се градови предаду, или, пак, да се они поруше, а земља њима да уступи. Било једно или друго решење за њих је, као што се из њихове молбе види, све једно.