Просветни гласник

700

Просветни Гласник

(еснаф) умног рада и приватна висока школа", „Грађански ратови у Риму" и „Трагедија женског ослобођења". Као што читаоци виде, све су теме веома актуелне и спадају у оквир најакутнијих проблема историје, политике и педагогике. „Прегледајући, вели аутор у своме предговору (стр. 6—7), своје чланке и предавања као једну целину, аутор осећа да, ма колика била специална тема којој је сваки од њих посвећен, он се увек враћао на критику система живота и мисли XIX века. Том приликом његова се пажња највише заустављала на следећим цртама: „1. На брзини развитка, на нервозној журби, жудности и неумерености друштвених тежњи, на појавама које су довеле до неочекиване пропасти културе. У историји нема примера толико преког распадања једва створене цивилизације. „2. На загрејаности најновијег доба питањима технике, машинских проналазака, развитком деструктивних средстава, убрзавањем саобраћаја, скопчаним са стезањем оригиналног личног живота. „3. На демократизацији појмова, нарави, установа, и на крајњем јачању нетолерантности и мржње између друштвених сталежа и група, везаних са неспособношћу за праведно решење проблема социалног уређења. „4. На самопоуздању, бескрајној тежњи критиком, сталним противречностима идеја, лицемерству пацифизма и егалитаризма, везаних са свирепошћу, ратоборношћу, завидљивошћу, набуситом жељом добити за себе повлашћен положај." Аутор је толико јако и прецизно формулисао своје расположење и своје главне идеје, да сам сматрао за најбоље да му дам реч и да наведем већи одломак из његовог предговора. Као што читаоци виде, проф. Випер је несумњиво песимиста у оцени садашњости и ближе прошлости. Он чак наглашује потпуну пропаст и распадање глодерне цивилизације, у чему он можда претерује под утисцима московске садашњости, страхоте руског грађанског рата и дивље руске кризе. Али и на Западу има доста пророка скоре пропасти европско-америчке цивилизације, од којих су гроф Кајзерлинг и Освалд Шпенглер, поред многих других, најистакнутији. За њих, као и за проф. Випера, светски рат је природна последица претходне индустриализације друштва и империализма, али овим ратом и револуцијом у Русији није завршено доба катастрофа: нове и нове несреће долазе, и ми се налазимо пред помрачењем богова јучерашњег и данашњег дана; „с!ег 1Мег§ап§ с1еб Ађепс11апс1е5" је на дневноме реду. Расположење есхатолошко, апокалиптичко, обухвата шире кругове и Руса у Русији и у емиграцији, и западњака. Можда код нас на Словенскоме Југу ово расположење није још јако, пошто земља није