Просветни гласник

Ронсар и француска ренесанса

711

нису задахнуте изрично непријатељским тенденцијама — спајају или бар зближују племена и народе. Да би ту националну мисију извршила, наша књижевност, као и наша уметност у опште, мора одабирати и истицати све што је складно и типично у животу појединих покрајина и драж тога живота појачати још складом и новином свога израза, докле школа има да помо^не да се васпитно дејство најбољих књижевних и уметничких производа распростре на све делове народа. Ј ) Најпосле, и сам школски живои! национално васпитава развијајући другарство и навику заједничког живота између омладине свију племена и вероисповести. У спортским утакмицама пак, где је борба за победу уже групе ограничена поштовањем правила лоајалне игре (тј. интереса и потреба шире заједнице), — ту се омладина вежба непрекидно и у потчињавању интереса уже интересима шире заједнице. Више него ма које друго васпитно средство, спортске утакмице навикавају на лоајалну борбу, а то навикавање је саставни део васпитања за национално јединство. ВИЋ- рАКИЋ

РОНСАР И ФРАНЦУСКА РЕНЕСАНСА 2 )

Прославе стогодишњица великих француских књижевника су учестале за ових неколико послератних година. Ове се године славила четиристогодишњица од рођења Ронсара, песника који је био занемарен у својој рођеној земљи за читавих двеста година и који ни данас није познат, као на пример Иго, у ширим круговима саме Француске. Његово је име данас, међутим, драго свим правим љубитељима француске поезије; његова је велика улога у развоју француске књижевности данас призната од свих литерарних историчара. Јер, Ронсар је био исто тако велики шеф школе као што је био велики уметник. Довољно је бацити један летимичан поглед на стање француске поезије пре Ронсара, па да се одмах увиди зашто је појава његових првих стихова означила датум у француској књижевности. Француска је пре Ронсара, у XV веку, имала једног јединог истинског лиричара, Франсоа Вијона. Али, овај искрени, дирљиви песник, чији је цео живот 1) На велику васпитну вредност националне аесме довољно је само подсетити овде; а о национално-васпитном утицају природних наука и социалних и грађанских знања било је речи напред. 2 ) Јавно предавање одржано 21 децембра 1924 на Филозофском Факултету у Скопљу. Цитирани стихови су узети из последшег издања Ронсарових целокупних дела (Рапз, Оагтег, 1923—1924. 7 уо1. т-16). Видети чланак Слава Ронсарова, у Српском Књижевном Гласнику од 1 децембра 1924.