Просветни гласник

Просветни Гласник

рочити песнички стил. Поред тога, треба одбацити све старе књижевне родове и присвојити нове, наслеђене од Грка и Латина: оду, елегију, еклогу, сатиру, епистолу, епопеју, трагедију и комедију, и сонет узет од Талијана. Што је најглавније, у свим тим родовима не треба се задржати само на формалном имитирању, него се прожети и духом класичне књижевности, нахранити се соком њених дела, па јој поред начина обраде узимати и предмете. Ове идеје, са врло малим изменама, чине базу не само књижевности Француске Ренесансе, него и целог француског класицизма XVII и XVIII века. Ронсар је одмах приступио примени ових идејаусвојим песничким делима. Годину дана после манифеста, 1550, излази његова прва збирка стихова, Четири књиге ода заједно са гајем. Ода је за песнике нове школе била лирска песма по превасходству. Њен је садржај могао бити разнолик, али су њени стихови морали бити „одмерени за лиру", тј. одговарајуће строфе у једној оди морале су се метрички поклапати, како би им могле служити исте ноте при певању или при свирању. Јер су песници нове школе, нарочито Ронсар, тежили за што тешњим спојем музике и поезије. У овим првим Ронсаровим одама осећају се две различите инспирације. Неколико ода писаних у тзв. „тријадама" (строфама, антистрофама и еподама) су имитација Пиндарових ода. У њима се Ронсар успео каткад уздићи до високе поезије, и дати местимично појединим „општим местима" грчке и латинске лирике нов, лични израз. Поред свега тога, ове нас оде не могу данас јако загрејати, јер су нам, у целини, далеко и по својој замисли и по својој обради. Али не треба бити сувише строг ни према оним од Грка „заплењеним" фигурама, ни према оним многобројним митолошким украсима, јер је баш њихово богатство, или боље њихова пренатрпаност, правила најјачи утисак на Ронсарове савременике. Ронсар је био много бољи у мањим одама писаним под утицајем Хорација, латинских елегичара и неких нео-латинских песника Х^ и XVI века. Било да даје излива својој љубави природе, било. да даје одушка својим радостима живота, или да даје израза својим тренутним меланхолијама, Ронсар је у овим стиховима реализовао савршене примерке француске музикалне поезије. Треба прочитати у оригиналу ону на пример дивну оду О избору његовог гроба (Ое 1е1есИоп с1е зоп зерикћге), или ону ритмички ненадмашну песмицу-. Ве1 Аиђерјп {1еип8$ап1:, УегШззап! 1.е 1оп§ <1е се ђеаи пЧ'а§е, Ти еб уезШ јизци'аи ћаб Оек 1 оп§8 ђгаз 0'ипе 1атђгисће заиуа§е 255) Лепи цветни гложе, Што се зелениш