Просветни гласник

Ронсар и француска ренесанса

713

стао директор колежа Кокре, млади Ронсар и Баиф прелазе код њега, као ванредни ученици, и постају два најревноснија његова ђака, Убрзо им се, поред осталих, прикључује и будући песник Ди Белеј, с ким одмах вежу чврсто пријатељство. Пет година проведених у кући Баифовој и у колежу Кокре биле су године неуморног и одушевљеног рада. Ронсар је усхићен делима грчке м латинске књижевности. Онога дана када им је Дора прочитао из душка Есхиловог Прометеја, он је узвикнуо: „А зашто сте ми, драги учитељу, крили тако дуго ова богаства!" Према причању једног старог биографа, Ронсар је у колежу седео често за књигом до два или три сата после пола ноћи, па је затим будио свога млађег друга Баифа да га одмах замени како се не би столица охладила. Ронсару је из ових дана остала трајна љубав за књигом и класичном књижевности. Он ће у једном сонету заповедити своме слузи Коридону да у његову собу за три дана не пушта никога, сем његове љубавнице ако дође, јер хоће да се затвори и да чита Омирову Илиаду. Не треба, међутим, уображавати да се ови млади људи нису одвајали од књиге. Ронсар нам је сам оставио опис једног његовог веселог излета у околину Париза, из кога видимо да се његова „банда" — како је он назива — знала својски и разонодити. Главна преокупација Ронсара и његових другова морала је бити ипак поезија, вечна тема младих талентованих људи који сањају о будућим великим делима. Упознавши се с грчком и латинском књижевношћу, Ронсар и његови другови почеше презирати скоро све што им је претходило у француској књижевности. Они у исто време осетише дубоку потребу и позив да француску књижевност учине равном обновљеној талијанској и старој грчкој и латинској књижевности. Као израз тих тежњи, почетком 1549 излази Ди Белејев спис /.а ОеНепсе е( 111и$ГгаИоп Ае 1а 1ап§ие ?гап$оу$е, манифест нове песничке школе. Група песника која се формирала око Ронсара и Ди Белеја била је првобитно назвата Француском Бригадом; тек доцније Ронсар формира са шест својих другова коло песника које ће још тада бити познато под именом Француске Плејаде. Њихов је поменути манифест допуњен доцније предговором Ронсарових и Ди Белејевих дела и Ронсаровим прозним списом 1ЈАг1 РоеИцие. Које су главне идеје песника нове школе и чиме се руководе ови бунтовници у извођењу своје „револуције" ? Сам наслов њиховог манифеста каже да они хоће да „одбране" и да „осветле" француски језик. „Одбраниће" га на тај начин што ће га искључиво употребљавати и учинити га књижевним језиком свих Француза. „Осветлиће" га стварајући дела високе вредности која ће се такмичити са делима грчке, латинске и талијанске књижевности. За.то је потребно да се француски језик обогати формирањем нових речи и да се створи на-