Просветни гласник

718

Просветни Гласник

МаЈз ђа!:ие оп <3е р1иуе, оп (1'ехсе351уе агсЈеиг 1^ап2ш5зап1е еПе шеиг! 1иеШе а 1иеП1е с1ес1озе: А1П51 еп 1а ргешјеге е! јеипе поиуеаи1е, ОиапсЈ 1а 1:егге е! 1е сЈе1 ћопого1еп1: ±а ђеаиЈе, 1^а Рагцие 1:'а 1иее, е1: сепс1ге 1и герозез. Роиг оћзе^иез ге?оу шез 1агтез е! тез р1еигз, Се уазе р1ејп <3е 1а!с1:, се ратег р1ет с!е Иеигз, АИп ^ие уј(, е* тоЛ, *оп согрз пе зоИ: ^ие гозез. (II, 160.) Као што на грани у месецу мају ружа У својој лепој младости, у своме првом цвету Учини на своју јасну боју и небо љубоморним, Када је зора својим сузама у свануће ороси: Драж јој у листу и љубав почива, И расипље по врту и дрвећу своје мирисе, Али пребијена од кише или од јаке суше, Она изнемогла умире губећи лист по лист : Тако је и тебе у првој и раној младости, Када су те и небо и земља уресили својом лепотом, Убила Парка, и као пепео почиваш. Нека те прате моје сузе и мој плач, Ова ваза пуна млека, ова крошња пуна цвећа, Да, живо и мртво, твоје тело на ружу мирише. Оно што највише задивљује код Ронсара, то је разноликост његове инспирације и богаство тонова његове поезије. Пишући љубавне песме и сонете, стављајући разне „враголије" (Ро1а51г1е$), он не заборавља ни високу поезију и издаје, 1555 и 1556, две књиге Химни у којима су, поред високих личности тога доба и неколико народних светаца, опеване и многе вечне теме мисаоног лиризма. И у овим збиркама има реминисценција из раних класичних песника, али је ипак у Химнама Ронсар много више свој него у првим књигама својих ода. Он сада нарочито избегава ону пренатрпаност митолошких украса којом се толико дичио у својим првим делима. Ронсар сада коначно присваја и дефинитивно уводи у француску поезију дванаестосложни стих, александринац, којим ће бити написана сва ремек-дела француске класичне поезије, а који ће се прилагодити и захтевима модерних песника све до данашњих дана. Ронсар је постао славан одмах после објаве својих првих песничких дела. Одушевљене присталице га прогласише убрзо за „принца лирских песника", и не престадоше му кадити целог његовог живота. Песници старе школе, ученици Маро-ови, хтели су исмејати његову поезију, али је покушај пропао захваљујући Ронсаровим везама и заштити сестре Хенрика II, просвећене Маргарите Савојске. Ронсар је био наизменце у милости код четири француска владара, нарочито код Хенриха II, под чијом је владом и објавио своје прве књиге, и још више код Карла IX, који га је учинио званичним дворским песником