Просветни гласник

Ронсар и француска ренесанса

719

Његова лоајалност према краљу и династији није се никада демантовала, она му је диктовала многе стихове сличне овим: Роиг *оу 1е јоиг зе 1еуе еп 1а Ргапсе, е! 1а Мег РаК роиг 1оу 1:ои1 аи!опг без уа§иез езситег: Роиг 1:оу !а Тегге ез! §гоззе, е1: 1ои5 1ез апз еп!ап1е! Роиг 1:оу с!ез §гапс!з 1оге1з 1а 1о!5рЈп гепа1бзап1:е Тоиз 1ез апз зе ге{г1бе, е! 1ез Неиуез зтоп N6 соигеп! Јапз 1а тег ^ие роиг ћги!ге 1оп пот. (VI, 17.) За тебе се дан појављује у Француској, и Море За тебе удара около и пенуши се; За тебе је земља пуна, и сваке се године порађа; За тебе се младо руно великих шума Сваке године поново коврча, а реке се Бацају у море да би разгласиле троје име. Ронсар се, према нашим данашњим схватањима, спуштао можда и сувише у својим славопојкама краљу и његовој породици и у својим прошњама милости и разних бенефиција. Али, од њега се чуло и одлучних речи: он је написао за младога Карла IX читаво једно упутство, ШНаНоп..., о томе како треба владати својом земљом, које почиње овим чувеним речима: 51ге, се п'ез1 раз 1ои1 дие сГеб1ге Коу с1е Ргапсе, II {аи1 дие 1а уеПи ћопоге уоз1:ге еп{апсе. (VI, 273.) Сире, није све бити краљ Француске, Треба да врлина реси твоју младост. Религијски ратови који су скоро целе друге половине XVI века раздирали Француску, увукли су у вртлог борбе и Ронсара. Он је у овим трагичним догађајима заузео становиште које се од њега једино могло и очекивати: остао је веран краљу и вери отаца, традиционалном католицизму, — не из каквих дубоких политичких и филозофских убеђења, већ из чистог патриотизма и из његовој природи урођене консервативности. Потресен овим крвавим разрачунавањима између рођене браће, он је тада написао неколико својих најизразитијих песничких дела: Говора и Опом^на великашима и народу, и Одговора на нападе којима је био изложен с протестантске стране. Речит у својим патриотским тирадама, искрен у својим описима народних беда и невоља, он је открио овом приликом и свој дар опасног полемичара и уједљивог сатиричара. Он се није, међутим, у овим расправама показао као загрижени странкар, и ако је лично био оштећен од протестантских побуна. Његове песме, у којима се с толико жестине обара на бунтовнике и јеретике, не укривају ни погрешке и злоупотребе католичких принчева и свештенства. А што је најдостојније песника, он и даље одаје поштовање неким од својих пријатеља и бивших протектора с којима се коначно разишао.