Просветни гласник

Жива метода у настави модерних језика

723

Увођење у Француској директне методе у наставу живих језика датира, као што вам је познато, из године 1902. Ту методу, право рећи, нисмо пронашли ми 1902. Реформа наставе живих језика била је у ваздуху одавно. Треби ли вас подсетити на напоре УЈе1:ог-ове у Немачкој у његовој борби против Р1ое1г-ове методе, и на оснивање Неир1п1о1о2епуегеше-а ? Ви знате тако исто за имена \Уа1{ег-а и франкфуртске Миз1ег5сћи1е, за имена Обгг-а и ШепсИ-а. Напори ових великих педагога остали су међутим бесплодни у њиховој земљи. Сав посао који су они извршили,- — а с теоријског гледишта, он је огроман, — није могао савладати рутину код њихових колега, ни нарочито израдити од њихових наизменичних влада одлучни декрет који би наметнуо, не кажем методу, већ циљ који треба постићи у настави живих језика. Ближе вама, у Аустрији, многи професори су се приближили својим немачким колегама из НеирћЈ1о1о§епуегеЈпе, и почели примењивати у својим разредима интуитивну методу. Затим је метода прешла Ла Манш; у Енглеској, изведени су покушаји у разним школским заводима, и прогресистички покрет почео је да се оцртава. Створила се једна педагошка национална организација, Мос1егп Еап§иа§е АбзосЈаИоп, чији је службени орган Мос1егп ^ап§иа§е Теасћ1п§, и људи као професор бауогу и инспектор С1осес1е51еу Вгеге1оп учинили су много за увођење директне методе у Енглеској. Али на несрећу, у овој земљи, настава није централизована; свака графовина има свој Воагс! о! Ес1иса1шп, своје министарство просвете, које хоће да буде господар у својој кући; и међу тим министарствима има их непопустљивих, у Шкотској, на пример. У Француској, много пре 1902, били су чињени покушаји с директном методом; сетите се да смо ми увек имали, у Француској, наше странце, хоћу рећи Бретонце и Алзашане, који су, у својим свацодневним односима, задржали своје матерње језике, бретонски и алзашко наречје, и које је требало мало помало повратити осталој нацији; за децу тих земаља биле су написане књиге према директној методи: међу њима ја цитирам само, ради подсећања, књиге инспектора Ј. Кареа (ј. Сагге). С друге стране, одавно су се професори трудили да натерају своје ученике да говоре страни језик који су им предавали, и нису се задовољавали тиме да траже од њих само превођење. Затим, 1881, основано је Друштво за ширење страних језика (5оае1б роиг 1а ргора^аИоп с!ез 1ап§ие5 е1гап§егеб), које је дошло да среди све те индивидуалне напоре, и које је подстакло врло интересантне расправе Еаис1епћасћ-а, Р. Рабзу-а и Ое1оће1-а о употреби директне методе. Најзад, 1900, састао се, под заштитом истог друштва, први међународни конгрес за живе језике, на коме су се окупили 800 делегата из свих делова света и дискутовали о најбољим методама; дискусија је истакла 46*