Просветни гласник

722

Просветни Гласник

Ронсар је последње године свогаживота провео повучено на својим црквеним добрима: близу Тура и у свом родном крају, долазећи с времена на време у Париз да обиђе своје пријатеље и издаваче својих књига. После смрти Карла IX, он није остао у милости код новог краља Хенриха III. Место дворског песника заузео је тада један од његових ученика и пријатеља, Филип Депорт, чији су брзи успеси почели били помрачавати учитељеву славу. С истрајношћу човека који ууметности налази своју једину утеху, Ронсар не престаје радити до свог последњег дана. Он је чак пред крај свога живота написао неколико лепих и узбудљивих стихова, као на пример ону познату поему противу сече његове драге шуме Гатин, у чијим је хладовима провео слатке часове своје младости и осетио први пут своју песничку вокацију. Осећајући да није далеко последњи час, Ронсар је грозничаво спремао и дефинитивно издање својих целокупних дела, одбацујући' поједине поеме, дотерујући друге и дајући нов распоред целој својој песничкој продукцији. Тај је рад био прекидан ужасним боловима који, нарочито за последњих шест месеци, нису давали мира његовом измученом телу. После страшне и дуге агоније, Ронсгр је умро на свом манастирском добру код Тура 27 децембра 1585, у својој шездесет и првој години живота. Са њим је нестао највећи песник Француске Ренесансе, највећи француски лиричар до XIX века, а по некима и највећи француски лизичар до наших дана. Али, ако и није ово последње тачно, Ронсар је без сумње највећи инициатор у историји француске поезије. јер, како је примећено, он је обновио из основе како њен садржај и форму, тако и њену инспирацију и речник, и то на више од двеста година пре Ига и других француских романтичара. Он нам је, што је најглавније, оставио своје богат^ збирке стихова, пуне, и после толиких неизбежних нагризања времена, ретко лепих стихова који могу потпуно задовољити и најделикатније љубитеље поезије. Н. БАНАШЕВИЋ

ЖИВА МЕТОДА У НАСТАВИ МОДЕРИИХ ЈЕЗИКА') Драге моје колеге, Ви знате већ какав је циљ мисије која ми је поверена: замолили су ме да вам кажем докле смо ми дошли у Француској у настави живих језика, и да вас упознам са нашим методама, поступцима које ми употребљујемо и резултатима до којих долазимо у нашим разредима; ја бих био срећан кад бисте ви нашли, у моме излагању, корисних подстрека за вашу наставу францускога језика. ') Предавање одржано наставницима живих језика београдских гимназија, септембра 1924.