Просветни гласник

Ронсар и француска ренесанса

721

ника, а Ронсар се, и ако већ у „јесени" свога доба, пустио намамити од ове младе девојке. Он јој је посветио две књиге Љубави , које многи сматрају као најсавршеније његово дело. У њима нема оног младалачког жара и егзалтације који избијају местимично у Љубавима Касандриним, у њима нема ни оне простоте и свежине којом су обавијене Маријине Љубави, али се у многим сонетима посвећеним Јелени осети дубље искрени акценат немоћне меланхолије. Ронсар и Јелену, као и све друге љубавнице, опомиње на краткоћу и пролазност живота; тај мотив сада развија у бесмртном сонету: С)иапс1 уоиз зегех ђјеп уЈеПе, аи зоГг а 1а сћапЛеНе, АззЈзе аиргез с1и {еи, <1еујс1ап± е! ШагЦ, Ојгег, сћап1:ап(: тез уегз, еп уоиз езтегуеШап!, Копзагс! те се1ећгог1 с!и 1етрз ^ие јез^ојз ћеПе. 1^огз уоиз п'аигег зегуагЦе оуап!: 1е11е поиуеПе, Оезја зоиз 1е 1аћеиг а с!ету зоттеШаШ:, (Јш аи ћгиЦ с1е Копзагс! пе з'аШе гезуеШап!, ВепЈззап! уозЦе пот с!е 1оиап2е ЈттоПеИе. Је зегау зоиз 1а 1егге, е! (ап!:аите запз оз: Раг 1ез отћгез МугШеих је ргепс!гау топ героз: Уоиз зегег аи {оуег ипе уЈеШе ассгоирје, КедгеЦап! топ атоиг, е1: уоз1ге Иег с!ес1ајп. Ујуег, зј т'еп .сгоуег, п'аЦепс1е2 а сЈетаЈп : СиеШех с1ез аијоиг(1'ћиЈ 1ез гозез с1е 1а У1е. (11, 262.) Када будете стари, увече уз свећу, Седећи поред ватре, предући и одмотавајући клупко, Рећи ћете, певајући моје стихове, и дивећи се: Ронсар ме је славио када сам била лепа. Тада неће бити слушкиње која се, чујући ту новост, Макар и дремала од умора, Неће пробудити на глас о Ронсару И благословити ваше име бесмртним хвалама. Ја ћу бити под земљом, и, фантом без костију, Одмс-раћу се у хладу мирта, А ви ћете седети поред огњишта стара и погрбљена, Жалећи за мојом љубављу, и кајући се због вашег охолог презирања. Живите, ако ми верујете, не чекајте до сутра: Берите још данас руже живота. После првих сонета прилично дискретних, у Ронсару се буди заспали песник живота, њега обузима незаситљива жеља за Јеленом, он поново указује на природу: на голубе који се милују, на бршљан који се увија око стубова и дрвећа. Али се он убрзо трже, јер је свестан да га Јелена не може волети правом љубављу: оно мало пажње што му поклања не долази ни због његове младости, ни због његове лепоте, већ због његових стихова који ће је овековечити. После шест до седам година узалудне службе и ишчекивања, Ронсар се умудрује и повлачи из неједнаке борбе, пошто је упутио неколико горких речи још увек младој Јелени. просветни глаоник, 12 св., 1924. 46