Просветни гласник

736

Просветни Гласник

Да је рђава метода која захтева употребу речника на страном језику? Не, зар не? већ пре да речник који је у употреби нема ничег педагошког, и ништа не ваља. Међутим, тим поводом, ја вам могу рећи да је у Француској, за немачки, остварен један велики напредак. Г. Пенлош је смислио и израдио један Немачки етимолошки речник, пропраћен многобројним сликама, који нам чини највеће услуге. Ево како се ја служим тим речником. Ја дајем да га купе ученици 4-ог разреда, то јест деца која су у трећој години учења немачкога, и... учим их да се служе тиме. За време неколико месеци, у разреду, приликом читања текстова, ја га прелиставам с њима, и објашњавам им објашњења речника која они не могу да разумеју. У последњем тромесечју четвртог разреда, и за време целог трећег разреда, ја им дајем да приправљају кратке текстове, и речи које им је било немогућно разумети, ја им их објашњавам отварајући с њима речник; после две године таквог рада, они могу да се служе њиме сами. У оскудици једног Пенлошевог речника, ви бисте можда могли да се служите једним од многобројних Ларусових речника. Задаци. Кад је ученик тако приправљен нашом методом, треба га још приморати да размишља о свима стеченим појмовима: то је циљ писаних задатака које он треба да ради код куће, или у разреду под нашим надзором. Какви ће бити ти задаци? У почетку, они не могу бити друго до врло проста вежбања у граматици и речнику, у којима ће ученик чувати додир са страним језиком: они ће ићи устопице за лекцијама.у разреду, и биће само њихова примена, не имајући за то ничега махиналног. Али мало по мало професор треба да доведе ученика дотле да пише директно на страном језику. Он ће то успети дајући му најпре да ради мале саставе, чији је речник познат. На пример, ученик ће имати да опише један од својих школских дана, — кућу у којој живи са својом породицом, — град у коме станује; — или ће испричати једну од својих шетњи за време распуста, — или ће још, у писму једном од својих другова, објаснити косидбу и жетву у којима је сам учествовао. Други пут ће испричати по којим се знацима познаје долазак пролећа или приближавање зиме, или ће описати лов или излет ван града недељом. Многобројни су примери у којима ће професор наћи директну примену изученог речника и текстова читаних у разреду. Доцније, уздижући се за један степен, он ће дати да се развије каква мала анекдота, на пример која позната басна, коју је он сам испричао у разреду; — или ће тражити да се објасни каква пословица конкретним примерима. Он ће дати да се испричају у прози прочитане песме, и довешће мало по мало своје ученике дотле да изразе своја осећања о овој или оној песми која их је интересовала. Најзад, он ће их навићи мало по мало да се изражавају на страном језику о пред-