Просветни гласник

Жива метода у настави модерних језика

737

метима све апстрактнијим, на пример: користи и незгоде од живота на селу и у вароши, — модерни проналасци, — корист од ватре, — корист од воде; — или ће тражити од њих да резимују на две-три странице добро промишљене и коректно написане цео један део историје развића француске цивилизације према текстовима који су читани у разреду. Ви видите да је пространо поље предмета које професор може дати сеојим ученицима. По мом мишљењу, слободан састав треба да буде главно вежбање живе методе: треба да ученик зна да изрази своје мисли на страном језику. Али професор не треба никад да заборави да су његови ученици... само ученици, то јест још деца, и да не морају, чак ни на крају својих студија, да знају све речи које ће им бити потребне да изразе своје мисли. То значи да и ови састави треба да буду брижљиво спремљени у разреду под руководством професора, који ће, вешто чињеним питањима, повратити у сећање, или означити, речи које ће моћи бити употребљене. Пошто сам ја обећао да ћу рећи целу истину, ја вам нећу сакрити да су и сада још мишљења подељена о корисности слободне композиције. Известан број мојих колега јој замерају да је извештачено вежбање. Ево њихових аргумената: 1. или ће ученик залепити једно за друго у саставу готова развијања, од којих ће нека чак бити извесни клишеи који ће вредети за све саставе (опис лепог времена, итд.); или ће састави блистати, ако смем рећи, великом сиротињом речника, или ће бити парчад штојемогуће сувља и неинтересантнија. — 2. С друге стране, те колеге тврде да ово вежбање не доказује ништа у погледу граматике, јер или ученици верују да су доста урадили кад су написали две-три стране на немачком или енглеском, не обраћају пажњу на коректност и праве увек исте грешке; или, врло често, ученици, који су рођени „шерети", довијају се, да не би правили сувише грешака, да пишу кратке фразе, претерано упрошћене граматике, Ја ћу вам рећи да, што се мене тиче, не разумем ове прекоре. Ако се професор побринуо да обради задатак у разреду са својим ученицима, овај ће имати оно сиромаштво речи које је професор сам увео у њ. С друге стране, варирајући предложене предмете, биће му лако да избегне употребу готових развијања. Што се тиче граматике, он ће моћи, само ако то хоће, одучити ученика од оне духовне лености која би га гонила да одбаци мало тананија граматичка правила. На који начин? То је врло просто. Та правила, која ученик „шерет" жели да избегне, то су она која су била учена поводом читања текстова, и која је ученик забележио на својој свесци са свима потребним објашњењима. ја сам се, од пре неколико година, навикао да свако од тих правила резимујем у једној брзој формули, која је забележена на картону истог формата као ученикова свеска. Кад овај ради писмени састав, дросвЕгни гласник , 12 св., 1924. 47