Просветни гласник

Наставници осн. школа у Србији, Црној Гори и Војводини шк. год. 1922-23 747

Јужној Србији, фаворизован у том погледу, и ако би та фаворизација изгледала сасвим друкчије кад би се испитали мотиви због којих је ова разлика настала. Али људи не воле да се упуштају у истраживања кад је реч о тим стварима и суде скоро увек субјективно. Кажњено је укором највише и учитеља и учитељица у Црној Гори, а најмање учитеља у Јужној Србији, а учитељица у предратној. Одузимањем плате највише је кажњено учитеља у Војводини, а учитељица у Црној Гори, а најмање учитеља у Јужној Србији, и учитељица у Војводини. Премештајем кажњено је највише и учитеља и учитељица у Јужној Србији, а најмање и учитеља и учитељица у предратној Србији. Отпустом из службе кажњено је највише учитеља у Јужној Србији, а учитељица у Црној Гори; најмање и учитеља и учитељица у предратној Србији. ОДСУСТВОВАЊА Одсуствовало је због болести највише учитеља у Црној Гори, а учитељица у Јужној Србији, а најмање и учитеља и учитељица у Војводини. У опште узев, женске много више одсуствују него мушкарциУ Јужној Србији, на пр., одсуствовало је 3'57°/ 0 мушких, а 13* 15 °/ 0 женских: дакле скоро четири пута више женских него мушкараца. Узрок томе одсуствовању женских ваља несумњиво тражити у томе што један велики проценат учитељица у току године траже одсуство због порођаја. СМРТНОСТ Проценат смртности активних учитеља није велики. Највећи проценат умрлих и учитеља и учитељица има у Јужној Србији — 0'85°/ о и 0'62°/о. Најмање наставника умрло је у Црној Гори — само један учитељ и ни једна учитељица. НАРОДНОСТ НАСТАВНИКА По народности наставника, најчистија је предратна Србија, где има 96.60% наставника Срба, а само 3-40% свих осталих. Иначе, наставници Словени према не-Словенима стоје као 99'89: 0*11 ! Може се рећи да не-Словена у опште и нема у предратној Србији. Руса наставника у предратној Србији има, после Срба, највише: 2*13°/ 0 . Тој нашој несрећној браћи дата је на тај начин могућност и да се потпуно усаврше у српском језику, и да се у злу хлебом исхране. Несумњиво је да ће они из наше средине у Русију понети један плус у начину васпитања деце: код нас ће се научити да цене важност националног васпитања у основним школама, што је досад у Русији сматрано као нешто сувишно и непотребно, и због чега Русија сада највише и страда. Интересантно је да има и један Бугарин учитељ у предратној Србији. По националној чистоти, после предратне Србије