Просветни гласник

130

Просветни Гласник

мишљење, да Ћирило није саставио ћирилицу, како се мислило пре њега, већ глаголицу, и да је баш ту азбуку имао у виду папа Јован VIII у наведеном писму. Ћирилица је, по Добнерову мишљењу, састављена доцније од стране грчког свештенства ради олакшице у писму, и они су се угледали на грчку азбуку, којој су додали неколико слова из глаголице. Многи научници су примили ову теорију, а неки су и развили ово мишљење. Тако, Лингардт 1 је 1788 г. доказивао, да је глаголица састављена била код Словена још у V—VI в., и тек у IX в. Ћирило је прерадио ову првобитну азбуку по угледу на грчку, позајмивши из глаголице називе слова и неке знаке за гласове. којих није било у грчкој фонетици: ч, ц, ш, ш, т>. Лужички научник Ап1оп 2 , усвојивши Добнерово мишљење, изразио се, да глаголица садржи у себи првобитно словенско писмо, тако зване „руне", а да је глаголица заиста старија од ћирилице, сведоче грубе форме глаголског писма. Све су то била само нагађања, јер научници нису имали позитивних доказа. Њима на услузи је био једини глаголски рукопис, наиме Асеманово или Ватиканско јеванђеље, које је нашао у Јерусалиму 1736. г. неки Асеман и које се сад чува у Ватиканској библиотеци под бр. 3. Зато је свешт. Добровскоме 3 , који је стајао на челу заштитника старешинства ћирилице, било лако подрити учење Добнера и његових следбеника и опет утврдити у науци мишљење о томе, да је ћирилица старија од глаголице. Добровски је, на основу тога: 1) што се глаголица тада употребљавала у Далмацији, 2) што од глаголских споменика, који су тада били познати, најстарији води порекло из Далмације, наиме глаголски псалтир Николе Арабског, писани 1222, 3) што је из овог доба и прво историјско сведочанство о глаголици (була папе Инокентија 1248. г.), закључио, да је глаголица састављена у Далмацији почетком XIII в. Он је тумачио, да њена појава има везу са гоњењем словенског богослужења од западне цркве због ћириловских књига: свештенство Далмације ради спасавања словенског богослужења, које се допало било народу, измислило је нова слова, која нису била слична ћирилици, па је тим словима преписало ћириловске књиге, између осталих Ватиканско јеванђеље, и издејствовало од римског престола дозволу за употребу књига, преписаних глаголицом. И да би ту азбуку препоручили као потпуно нову, која нема никаве везе са ћириловским писмом, и да би је сачували од нових напада од стране римског свештенства, састављачи су њено порекло приписали св. Јерониму, чије су име увек поштовали у римској

1 ЦпдагсИ:. „Уегзисћ етег ОезсћкШе уоп Кгат, 1788. 2 Ап1оп. Егз^е 1Јшеп етез Уегзисћз ивег <3ег аЦеп 51ауеп". ^ејргјд 1789. 3 Ооћгоузку. 01а§о1Шса. Рга§а 1808.