Просветни гласник

О пореклу словенског писма

131

цркви. То мишљење Добровског било је примљено у науци, и оно се држало све до 1836. г. Те године је Копитар 1 издао у Бечу остатак великог рукописа, писаног глаголицом, рукописа, који с.е чува у библиотеци тиролског графа Клоца у Триденту, зато је и назван „Клоцовим зборником". Копитар је рукопис изучио, и на основу палеографских и филолошких особина доказао је, да овај зборник није млађи од најстаријих споменика ћириловског писма, напр. „Остромирова јеванђеља" од 1054. г. Осим тога, Копитар је доказао, да је у старо доба словенске писмености глаголица била у употреби не само код западних Словена, већ и код југоисточних, наиме код Бугара, где је она имала најстарији облик, те према томе није завичај глаголице Далмација, већ пре Бугарска. То мишљење је Копитар документовао још позивајући се на старолатински кодекс прашке библиотеке XI в., у коме је глаголско писмо под називом „бугарска азбука". А као доказ старешинства глаголице навео је факат, да се у неким старим ћириловским рукописима врло често налазе глаголска слова. Сасвим нову епоху у проучавању питања о пореклу словенске азбуке почиње Григоровић 2 , професор казанског универзитета. Он је за време својих путовања по словенским земљама у 1844—1845. г. открио неколико споменика глаголског писма, који нису били млађи од Клоцова зборника, наиме: два велика рукописа јеванђеља, од којих је један тако звано Зографско јеванђеље, нађено у Зографском манастиру на Атону; оно је из 12. века, а други—тако звано „Маринско јеванђеље", нађено у манастиру Рођења Богородице на Атону, из XI века; 2) Палимпсест XII в., писани ћирилицом по саструганој глаголици; и најзад 3) неколико одломака из глаголских споменика XI—XII в„ нађених у манастирима у Маћедонији. Након неколико година после овога д-р Гефлер нашао је у Прагу у повезу једног латинског рукописа X века два пергаментна листа глаголског текста са јасним знацима чешког порекла. Истраживања Шафарикова показгла су, да су из X, а можда из IX в. 3 У исто време је научникпутник архимандрит Порфирије открио на Атону чувени глаголски запис на грчком акту Иверског манастира, на коме је написано, да је састављен 982. г. Нађене споменике детаљно је изучио академик Срезњевски и изложио све то у својимделима „Древнјн писБмена славннскЈл", Древше глаголическЈе паматники" и др. Срезњевски је извео закључке, да се глаголица јавила најпре код Бугара и обрађена је код њих према ћирилици негде око свршетка IX или у почетку X века. Проф. Григоровић, на основу изучгвања истих споменика, изразио је мишљење, да глаголица

1 ј. КорЛаг. „01а2оП1а С1о21апиз" 1836.

2 Очерки путешествјн по Европеискои Турцш. КазанБ 1848.

3 Вид. тумачење и читање рукописа у Срезњевског „Древте глаголичесие памлтники". С. Петербург 1866. стр. 12—14. з*