Просветни гласник

132

Просветни Гласник

није потекла од ћирилице, већ напротив, ћирилица од глаголице, и као доказе навео је између осталог и то, да је језик глаголице старији, а затим, да су неки стари ћириловски рукописи преписани са глаголских или пак написани по саструганој глаголици. Године 1855. Бодјански издао је свој рад „О времени происхождешн славннских писБмент.". Истина, он овде не говори о старешинству ове или оие азбуке, али изражава мишљење, да је глаголица састављена, као и ћирилица у IX веку. Прематоме на основу споменика, признат је факат, да су глаголски споменици по писму и језику стари као и ћириловски и да је у епоху почетне писмености глаголица била у употреби не само код Словена југа и запада, већ и на истоку код Бугара и чак и код Чеха, дакле, била је позната свему Словенству. Али питање о томе, коју је азбуку саставио Ћирило, глаголицу или ћирилицу, није било решено. 1858. г. Шафарик у своме делу „(Јећег с!еп 1Јг5ршп§ ипс! сПе НеЈта!; сЈез СНа^оШзтиб" дошао је до закључка, да је Ћирило саставио глаголииу, а не ћирилицу, а ћирилицу је саставио доцније у Бугарској ученик Св. Ћирила, Климент корсунски или охридски, у чијем је животопису јасно указано на то, да је Климент за маћедонске Словене саставио нова слова, која су била лакша и јаснија, него Ћирилова слова. У науци је ово мишљење било примљено као најбоље документовано. Али 1898. г. руски археолошки институт на челу са својим директором Ф. И. Успенским пошаље научну експедицију у Маћедонију, и ова близу преспанског језера, у селу Герману, нађе ћириловски натпис бугарског цара Самуила, који је био нзрађен на таблици, прибијеној на једном углу плоче на гробу. Натпис, као што се види на њој, израђен је 993 г. (6501 од створења света), значи, ако се не узме у обзир глаголски запис на Иверском писму архимандрита Порфирија (982 г.), да је то најстарији натпис словенске писмености, пошто се до тога времена сматрало, да је најстарији споменик „Остромирово јеванђеље" (1056. г.). То је послужило као повод за нови научни спор о томе, које је писмо старије — ћирилица или глаголица. Неки су научници доказивали на основу натписа цара Самуила, да се ћирилица јавила раније, него глаголица, зато и састав ове првобитне азбуке треба приписати Св. Ћирилу. Присталице старешинства глаголице, изучив свестрано новонађени споменик, наар. Јагић и Милетић 1 , нашли су у натпису читав низ особина, које сведоче о томе, да су слова натписа састављена под утицајем глаголских слова. Сем тога, у натпису је запажено одсуство јотованих гласова и употреба, например, 'ћ место 1а (га), Ж. место 1Ж и др., што такође сведочи о утицају глаголског писма. Те према томе, натпис потврђује мишљење Шафарика, да је глаголица

1 „Изв^стја русскаго Археолическ. Института вт> Константинопол-ћ, т. IV, вбш. 1.