Просветни гласник

О пореклу словенског писма

133

старија од ћирилице и да је прва имала већи утицај на карактер ћирилице у почетку њеног стварања. За овим се јавило питање, да ли се може сматрати, да је словенско писмо пронађено, или је ово само једна врста усавршавања слова, која су се завела код Словена ради практичних циљева пре Ћирила и Методија. Всеволод Милер 1 је доказивао, да су слова, која ми зовемо ћирилицом, постојала у неусавршеном облику код Словена још пре примања хришћанства. Словени, који су били у суседству са Грцима, користили су се грчким уставним писмом при састављању уговора и различних аката. Даље, он тврди, да је Ћирило пронашао глаголицу, али је имао као прототип будуће ћирилице, из које је позајмио ред слова, обележавање гласова. Ну Ћирилова се азбука показала непрактична, јер су слике биле компликоване и тешке. Зато је Климент ову азбуку усавршио по угледу на глаголицу. Проф. казанског универзитета Бељајев у свом делу „Новое мнћше о происхождеши глаголицв1" (1886 г.) усваја мишљење, да су Словени до IX в. употребљавали грчко писмо, али је мишљења, да то није било уставно грчко писмо, које је служило више за састављање рукописа богослужбеноги свештеног садржаја, већ курсив, који је биолошкии практичнији у приватној и друштвеној употреби. Из тога се писма постепено формирало словенско писмо, јер су Словени били принуђени, да изуче бележење грчким словима и гласове словенског језика, којих није било у грчком језику. Доцније, кад су Словени примили од Грка хришћанство, израђени правопис постао је орган богате црквене писмености. Црковна писменост тада није била курсив већ унциали, зато су и Словени писали сличним писмом Св. Писмо. Они су или прерађивали грчко-словенску азбуку у унциално писмо, или су узимали без прераде грчко унциално писмо. Један од ових начина је дошао до глаголице, а други до ћирилице. По његовом мишљењу, првобитно се покушало, да се курсивним словима грчко-словенског писма да карактер унциалног писма, и у резултату се јавила глаголица. Али је прерада била тешка и незгодна, зато су се вратили богослужбеном грчком унциалу, који је био допуњен словима према курсиву, и тако је постала ћирилица. Према томе утврдило се мишљење, да је Св. Ћирило саставио глаголицу, а не ћирилицу. Глаголица је спочетка ушла у употребу у Моравији и Панонији, а затим преко Ћирилових ученика прешла је у Бугарску. Али се глаголица код православних Словена није дуго чувала, и почетком X в. замењена је ћирилицом, коју је саставио Климент, епископ бугарски. Своје мишљење, да је глаголица старија од ћирилице

1 Вс. Миллер. Кт. вопросу о славннскои азбук-ћ." Журн. Мин. Нар. Просв-ћт. 1884. г. Н. 3.