Просветни гласник

460

Просветни Гласник

лучне за облик земље, привреду, друштвени и просветни живот нашега народа. Физикогеографијско и антропогеографијско проучавање географијских целина: Панонска, Алпинска, Динарска, Централна и Егејска. Битне етнологијске и етнографијске особине нашега народа. Политичка географија наше државе. Положај наше земље у светској привреди и у светском саобраћају. Наш народ ван наше државе и наше исељеничке земље (укратко). ПРИРОДОПИС Циљ. Циљ је природописној настави у вишим разредима да научи ученике разумевати облике и особине мртве (неживе) природе као и везе илмеђу састава тела и начина живота и околине живих бића, и везе између живе и мртве природе уопште. Природописна настава треба да изоштри способност проматрања природе с планом и схватања биолошких закона, познавањем метода природописнога истраживања. Систематиком треба упознати поглавито ред међу организмима и природну сродност врста, што је — уз обзир на изумрле врсте потребно за разумевање целога развоја у природи. Све гране природописне наставе треба довести до прегледне слике о историји развића земље и живота на њој: Природописном наставом треба развијати и смисао за лепоту природе и важност њезина познавања. Биолошко и соматолошко знање треба искористити за хигијенско сазнање и за управљање у властитом животу. V разред (2 часа недељно) БОТАНИКА А) Систематика. Раздео талофите: (групе) зелене, црвене и мрке алге; бактерије, плесни, устилагинее, уридинее, хименомицете, аскомицете, лишаји ; од кормофита: маховине талоидне и лиснате; папрати с раставићима и пречицама. Цветнице: гимносперме (важнији представници наше флоре), и од ангиосперама породице хорипетала: врбе, брезе, храста, коприве, млечике, каранфила, љутића, мака; крсташице, руже, папилионацее, љубичице, липе и штитоноше (умбелифере). Ове су биљне породице већином познате из нижега течаја. Од симпетала: примулацее, олеацее, борагинацее, лабијате, соланацее, кукурбитацее, кампанулацее и композите. Од монокотила, сем породица које су се училе у I и II разреду, још и орхидее. Б) Анатомија. О ћелици: величина и делови ћелице, особине ћеличне опне, протоплазме, једра и ћеличног сока. Деоба ћелице. Хлорофилна зрнца, скроб и друге чврсте и течне материје у ћелици. Ткиво, особине и подела на творно, покорично, за храњење, за чврстоћу и